Bloody Mary

koktel Krvava Meri

Recept za koktel Bloody Mary i preporuka za jedan super kuvar!

Kašasti sok od krušaka i jabuka

Prvi put sam pravila kašasti tj. gusti sok i vrlo sam zadovoljna! Ovo je možda najbolji način da se kruške, jabuke i slično voće koje je manje omiljeno za pretakanje u džemove, pretvori u zimnicu.

Šumadijski čaj

Prvo što mi je palo na pamet kad sam videla da je Ebba zadala čaj kao temu igre ajme, koliko nas je!, bio je - šumadijski čaj :) Ko slučajno ne zna, šumadijski čaj nema nikakve veze sa čajem, nego je u narodu odomaćeno ime za kuvanu rakiju. 

Topla čokolada

Bez praškova, nije razređeni puding, samo tri dobra sastojka u jednakim količinama.

Za krizne, samačke trenutke kada je potrebno brzo udovoljiti napadu želje za nečim slatkim, ili za završetak romantične večere. Univerzalna, jednostavna, šarmantna i snažna - čokolada koja se pije.

Bola i melon baller

Danas Cooks and Bakes puni tri godine. Proletelo mi je vreme, i čini mi se, sve brže leti. Kao juče da sam proslavljala drugi rođendan bloga kada je na meniju bila pita od kajsija, kad evo ga novi. Velike su vrućine i ne mogu da pečem rođendanske torte, ali mogu da vas ponudim nečim osvežavajućim - čašom hladne bole.

Liker od jaja

Super nam je temu zadala Sanja alias Knjiški moljac, koja je ovog  meseca domaćica igre ajme, koliko nas je! - jaja!

Kod nas u kući jaja se troše često i raznovrsno. Od prženih ili kuvanih za doručak, preko testa, pita, musaka, do kolača, filova, sladoleda i napitaka. Ukus žumanaca sa šećerom je nešto što mi je obeležilo detinjstvo, jer mi je u predškolskom uzrastu svaki dan počinjao ručno umućenim žumancetom, sa malo šećera, u šoljici za kafu. Sličan ukus, namenjen velikoj deci, pije se iz malih čaša. Priprema je krajnje jednostavna, jedino što treba skuvati žumanca na tihoj vatri, ali i to bude brzo, tri žumanca, to je sitna zapremina.

Kefir od tibetanske gljive

Koleginica sa posla priča o tibetanskoj gljivi. Kaže kako je svi u kući piju, i kako se mami i baki u potpunosti sredio visok krvni pritisak od onda. Zainteresovala me je priča, jer nisam mogla da dočaram sliku proizvodnje kefira a ni same gljive. Ja odmah zamislila neku pečurku "šampinjonastog" oblika i nikako od toga da stvorim sliku šolje belog napitka :)

Gljiva je krenula da se širi po firmi ;) Znate ono "dve žene - pijaca, tri žene - vašar", tako da je gljiva ubrzo postala jedna od redovnih tema za razgovor medju ženskim delom zaposlenih u firmi (a ima nas, bogu hvala). Ja sam nasledila praunučiće od gljive koju gaji koleginica od koje je sve počelo, nakon što je ona dala drugoj, a ova trećoj...

Na upit "tibetanska gljiva" se na Google-u može naći svašta (link1,link2...). Gljivu zovu još i kefirna zrnca. Uglavnom, tekstovi liče jedan na drugi, i svi se slažu oko blagotvornog dejstva koje kefir ima na organizam. Višestruko je lekovit, tako bar kažu, a i čuvar je vitalnosti. Ja ga pijem oko mesec dana, i dopada mi se. Ukus je kao kod kupovnog kefira (valjda i on potiče od ovoga?) i veoma blizu kupovnog jogurta. Ko voli ovakve napitke ne bi trebalo da mu ukus bude nov. Čitajući, nalazim da se neki izjašnjavaju kako je ukus odvratan, ali to je valjda individualno. Ne mogu da govorim o učinku na zdravlje ali verujem da ne može biti štetno.

Sumiraću - kefir od tibetanske gljive je blagotvoran, naročito se ističu njegova dejstva na rešavanje problema sa probavom i želudačnim tegobama, pa čak i čirom. Pospešuje snižavanje nivoa holesterola i triglicerida u krvnim sudovima. I još svašta nešto.

Gljivice se zalivaju mlekom, drže na sobnoj temperaturi i nakon 24 h kefir je spreman. Procedi se i popije, a gljiva ispere i nalije novim mlekom. Malo mi je prvih dana bilo prekiselo, dok nisam našla balans u količini gljive i količini mleka. Ako se gljiva ne procedi posle 24 sata, što se meni desilo, dobije se nešto nalik na kiselo mleko. Malo se teže cedi ali nije nemoguće. Ja sam cedila samo da bih spasla gljivu i nisam znala da li ću to moći da popijem/pojedem ili ne. Ali mogla sam, za moj ukus je bilo prihvatljivo kiselo.

U nastavku je proces dobijanja kefira.

Tegla sa "ukefirenim" mlekom. Gljiva se uvek skupi po površini.

Kroz plastučnu cediljku, a uz pomoć male drvene varjače cedim kefir u šolju. Navodno, metal ne bi smelo da dodje u dodir sa gljivom, jer joj umanjuje dejstvo. Rukama isto ne sme da se pipne, ne znam zašto, ali ne bih da me gricne pa nisam ni probala ;) Pazim sve vreme da mi ništa ne ispadne preko cediljke u šolju da ne bismo posle delić gljive popili, jer se svuda navodi da ne bi smelo. Ja baš vodim računa da nigde ništa ne izadje a u glavi pravim slike velike pečurke koja raste u stomaku ukoliko bi mi se desilo da je progutam =)

Gljiva se onda ispira pod mlazem hladne vode. Ja to radim nad sudoperom u koju sam podmetnula plastičnu vanglu, da mi se ne desi da deo gljive završi u slivniku. Jer, ni to ne bi smelo da se desi. Iako se ne navodi tačan razlog, moja mašta opet dozvoljava da stvarim sliku pobesnele gljive koja raste i zapušava moju kanalizaciju a zatim se širi po komšiluku i kroz nedelju dana opseda grad... ;)))

Oprana i procedjena gljiva ima izgled najsličniji belancetu koje je iscurelo kroz pukotinu na ljusci od jajeta dok se kuvalo. Neko kaže da liči na karfiol - možda, kad bi gljiva bila u jednom većem komadu, ovako sitni delovi mene ne asociraju na karfiol.

Postupak cedjenja i ispiranja ponavljam nekoliko puta, jer ne mogu sve da procedim odjednom.

Opranu gljivu stavim u čistu teglu.

Nalijem mlekom. Gljiva otprilike prekrije dno tegle u debljini jednog (debljeg) prsta, a mleka sipam oko pola litra, odokativno. Probala sam i sa manje mleka, ali onda mi bude prekiselo. Negde sam pročitala da treba da se drži otvoreno, a negde poklopljeno. Koleginica od koje je sve poteklo drži teglu pokrivenu gazom, kaže nikako ne treba da se drži zatvoreno. Tegla se drži na sobnoj temperaturi.

Ja ovo radim uveče. Dobijem jednu punu veliku šolju kefira koju stavim u frižider, to deca podele ujutru uz doručak. Preko te šolje dobijem još polovinu druge, i to ja popijem odmah. Dragi se mršti i neće ni da proba, iako ga ubedjujem da je ukusa kao jogurt i da će mu se dopasti. Ali, jok, neće :)

Šta ako...

- zaboravim i ne procedim gljivu posle 24 h? Ništa, procediću je čim budem mogla, pa krenuti novi ciklus. Procedjeno mleko ću baciti ako mi bude prekiselo i pregusto. Ili upotrebiti kao "kefirno kiselo mleko".

- želim da preskočim jedan dan? Ostaviću teglu u frižideru, gde će se proces zbog hladnoće odvijati sporije. Procediću je nakon 48 h.

- je kefir stalno prekiseo? Smanjiću količinu gljive ili povećati količinu mleka. Zdrava gljiva će uvek rasti, pa se svakako sa vremena na vreme mora regulisati ovaj odnos.

- je mnogo toplo u prostoriji i uvek imam prekiseo kefir? Držaću gljivu preko noći na sobnoj temperaturi a preko dana u frižideru, ili obrnuto.

- idem na more i neću da vodim gljivu sa sobom? :))) Opraću je i spakovati u plastičnu posudu ili kesicu pa zamrznuti.