Medovik

Please, scroll down for recipe in English

Kad imam na vreme najavljene goste, pravim medovik. Za dečije rođendane, kad mi treba dve torte, jedna je medovik. Kad nekoga mnogo volim, a ne znam kako to da mu kažem, ja mu poklonim medovik. Kad nekog i dalje volim, a nemam više ni jedan način da mu to kažem, medovik, za utehu, pravim sebi...

Voćni tart

Danas vam pišem recept za tart koji možete primeniti na bilo koje voće! Tart od jagoda, tart sa višnjama, tart sa malinama ili borovnicama, tart od kajsija... Ovo je univerzalan recept za voćni tart!

Pita sa višnjama

U ovom postu donosim vam proveren recept za istovremeno sočnu i krckavu pitu sa višnjama! Tu je, doduše, i uvodna priča, pokušaj da vam dočaram preteranost svojih emocija prema višnjama, ali nju slobodno možete preskočiti - nisam objektivna kad se radi o njima...

Baka-Bibina suva pita

Ispred mog prozora raste badnjak.

Pre dve godine neko iz komšiluka je rešio da svoj badnjak, hrastovu grančicu kojom je ukrasio dom na badnji dan, pobode u napukli panj na malenom parčetu zelene površine iza zgrade, ono na koje gleda trpezarijski prozor našeg stana u prizemlju. Ne znam ko, ne znam kada, nisam ja to ni primetila, sve dok taj badnjak nije počeo da - raste.

Bundevara

Dolazim sa posla, izuvam bele baletanke. Opuštam se u kadi punoj mirišljave kupke. Bosih nogu gazim po toplom parketu velike dnevne sobe. Oblačim bade mantil, kuvam kafu, sečem pitu, sedam u fotelju. Veče može da počne.

Tart sa višnjama

Kako se pravi tart sa višnjama, sličan onom iz "Hleb i kifle"? Lakše nego što ste mislili!

Pita sa jabukama

Adam, Eva. Rajski vrt, jabuka, zabrana, znatiželja. Ugriz. Greh.

I? Šta smo korisno iz te lekcije naučili, šta smo to spoznali?

Da je najbolje da ne znamo ništa i da ne pipamo ništa. Da ćutimo, da ne istražujemo. Da budemo poslušni. Da verujemo da neko drugi može bolje od nas samih znati gde stanuje naša sreća i kako se zove naš raj.

Važi... Da sam bila na Evinom mestu, ne da bih ubrala jednu jabuku, nego odmah bar kilo i po, i to bez da me iko nagovara.

Limun pita

Dok ne stigne pravo prolećno voće, dobro će doći i jedna ovakva pita. Kisela, slatka, pomalo gorka i osvežavajuća.

Probala sam je odavno, videvši recept na blogu Sweet Sensation, s tim da sam malo smanjila količinu šećera, a puter u filu zamenila kiselom pavlakom. Nadalje sam je pravila tako, i ostala je na meniju, jer je zaista odlična. U fil ide ceo limun, sa korom, pa pita ima intenzivno kiseo ukus, ali i blagu gorčinu od kore. Ako volite napitke tipa bitter lemon, onda bi vam se ovaj kolač sigurno dopao.

Slagani kolač

Kolači ovog tipa nisu bili uobičajeni u kuhinji moje mame. Kad sam probala Monikinu medenu pitu na Cool susretu u Koprivnici osvojila me je, a na isti način su mi se dopale i Brankina najlon pita, zatim karamel kocke, Medovik već da ne pominjem... Pošto sam otkrila toplu vodu, tj. relativno nedavno spoznala šarm ove vrste starinskih kolača, meni su još uvek novi i zanimljivi, pa nije čudo što sam se na Snježinom blogu Vrtaljica, po kom njuškamo tokom septembra i oktobra 2011. u okviru igre FBI rukavice, zalepila upravo za jedan takav kolač.

Biskvit pita

Davnih dana, juna 2009. izglasali smo brzu i jednostavnu savijaču, po receptu Vanylice sa Coolinarike, kao temu igre kuVarijacije. Napravila sam i svidelo mi se.

Zapisala sam  recept na sebi bliskiji način, bez mera u kašikama, nego sve u gramima i mililitrima, i završila misiju. Praviila sam je kasnije još par puta, i uvek bila zadovoljna.

Onda sam se u junu 2011. sastala sa blogerkama na Adi, probala Marijinu pitu po istom receptu i shvatila da sam dve godine živela u neznanju. To je nešto drugo! Za bar dve klase bolje od onoga kako je meni ta pita ispadala!

I sad, šta ću. Krenem Mariju da propitujem kako je radila, tačno da mi objasni mere i postupak, jer je postalo očigledno da ja nešto nisam baš radila kako treba, pa rešila da nađem šta.

I našla sam.

Čokošljivopita

Pita sa šljivama, napravljena na isti način kao pita od kajsija tj. univerzalni voćni tart. Prhka kora, fil od voća, ovde sa dodatkom čokoladne glazure. Šljiva i čokolada su vrlo skladan par. 

Rodjendanska pita od kajsija

Nešto mi voće ove godine prebrzo prolazi. Ili ja presporo reagujem. Jagode jedva da sam probala, sve čekajući prave. Trešnje po pravilu rekordno brzo zbrišu sa pijačnih tezgi, a i višnje sam uspela da promašim. Višnje, koje obožavam, i od kojih obično ne propuštam da skuvam džem... Jedva prežalih višnje :( Kajsije su do pre par dana bile zelene i nikakve, sad naglo sazrevaju kako je zaredjalo nekoliko jako toplih dana, i to im je kraj. Imam utisak da sve vreme jurim za voćem a ono trči nekim drugim putem i nikako da se sretnemo :) A ja zadihana, i praznih ruku.

Upecah ipak danas jedno omanje jato kajsija. Birala sam najzrelije, one koje ne mogu da čekaju ni dana da budu upotrebljene. Jer od takvih sam, pre tačno dve godine napravila jednu finu pitu od kajsija, kolač nastao u trenutku inspiracije, a zapisan za slučaj da poželim da ga ponovim. Došao je dan da želim da ga ponovim, jer je upravo taj kolač otvorio blog Cooks and Bakes. Na današnji dan, pre dve godine, objavila sam prvi post, bez previše ambicija. I bez svesti da će blog biti išta više od on-line zbirke recepata, i neke vrste dnevnika u koji bih beležila sopstvene utiske o klopi koju spremam.

Kasnije sam upoznala još nekolicinu blogera koji rade to isto, i otpočelo je neobično i prilično neplanirano druženje sa ljudima sličnih interesovanja.

Uporedo sa rastom bloga, raslo je i moje poimanje kvaliteta postova. Jedno vreme sam intenzivno radila na nalaženju kalupa uniformnosti pri pisanju recepta, kasnije sam se posveila poboljšanju kvaliteta fotografija. Još kasnije sam počela svaki recept da nudim i u verziji na engleskom (uz pomoć moje drugarice, lektorke i blog-koleginice Marije :), a zatim i da post upotpunim verzijom recepta prikladnom za štampu. Proizvodnja jednog blog posta postalo je nešto što mi uzme i po par dana, da bih ispoštovala sve te samonametnute kriterijume, kojima više ne mogu da se otmem. Blogovanje je u poslednje dve godine moj najstrastveniji hobi, i sva je šansa da će i u naredno vreme biti.

Druženje blogera je nastavljeno i putem kuvarigrica, igara namenjenih food blogerima sa prostora bivše Jugoslavije, a u cilju tematskih okupljanja oko različitih motiva. Igre ajme, koliko nas je!, kuVarijacije i FBI rukavice žive već drugu godinu, i rastu zajedno sa blog scenom. Takodje, druženje je postalo i lično, upoznala sam nekoliko koleginica blogerki, čak stekla neka vrlo lepa prijatljstva, trajna i vredna.

Nakon par euforičnih faza sa po 15+ postova mesešno, blog je ušao u neko zrelije doba, i nadalje će živeti mirnijim životom. Učestanost novih postova će svakako biti manja nego do sada, što će blog platiti padom posete u statističkom smislu, ali to je cena koja je vredna plaćanja, gledajući dugoročno. Čekaće vas i nadalje priče zasnovane na empirijskim podacima tj. zapažanjima nad lično sprovedenim eksperimetima :) i to u uobičajenom formatu. 

Zahvaljujem svim slučajnim prolaznicima i stalnim čitaocima što su doprineli da ovaj blog doživi drugi rodjendan. Komentari, i naročito utisci onih koji su se odlučili da probaju neko jelo po receptu sa bloga, dragocena su motivacija za Cooks and Bakes.

Izvolite, poslužite se parčetom autorsko-rodjendanske :) pite od kajsija, recept je ovde, i - prijatno!

Krempite

Volim krempite ali baš nikada nisam razmatrala da ih napravim kod kuće. Krempite su za mene sinonim za poslastičarski kolač. A i momentalno mi se "javi" Taško Načić u sceni iz filma Davitelj protiv davitelja, gde iz poslastičarnice u kojoj je upravo udavio žrtvu i sad jede krempite, telefonom saopštava Sonji Savić, voditeljki radio emisije Rokolada, svoju muzičku želju, pesmu Beogradski davitelj. Domaći horor iz osamdesetih! A meni su i dalje pomalo jezive neke scene odande, zapravo mislim da je muzika fenomenalna, i da je glavni stub cele one bolesne atmosfere. Glavna numera mi je tako dobra, tako jaka, i uopšte mi ne zastareva, ni harmonijski a ni produkciono. Onaj Šaper je faca, skroz.

Karamel kocke

Imam jednu knjigu, pozajmljenu od mame, zove se Super domaćica, izdata 1988. Da sada u knjižari naletim na ovu knjigu nikada je ne bih kupila jer je nekako za moja merila nedovoljno detaljna, objašnjenja nisu potpuna i sl. U toj knjižici ima recepata za torte, kolače i koktele, kozmetiku, biljne lekove, i raznih saveta. Čitajući savete možete naći pregršt onih koji se odnose na pušenje. Čitajući jedan, momentalno sam odgledala sliku tadašnje kuće ili radne prostorije prepune dima i pušača. Hvala bogu, ipak su se neke stvari promenile. Citiram:

Bitter Lemon Tart

Ovo je slatko i gorko, i jako je aromatično zbog kore limuna i pomorandže koja se stavlja u fil. Recept je nastao u hodu, a vodjen je više nego pozitivnim utiskom koji su na mene ostavile limun ploške by Monika.

Šaljem ga Lani a.k.a Mignonne koja je za temu igre Ajme, koliko nas je! zadala agrume. Igru je porenula Snježana sa bloga Dalmacija down under, a više u igri možete pročitati ovde.

Sastojci:
250 g brašna
125 g putera
100 g prah šećera
2-3 kašike hladne vode

1 limun (oko 100 g)
1 manja pomorandža (veličine limuna)
200 g šećera
50 g putera
125 ml mleka
2 kašike gustina

Postupak:
1. Prosejati brašno i prah šećer, pa dodati hladan puter iseckan na kockice. Rukama utrljati puter u testo dok se ne dobije mrvičasta smesa. Dodati 2-3 kašike hladne vode i zamesiti testo, oblikovati kuglu, pokriti plastičnom folijom i ostaviti da odstoji jedan sat u frižideru.
2. Limun i pomorandžu dobro oprati, iseckati na manje komade sa sve korom i samleti u blenderu zajedno sa šećerom. Dodati puter i mleko pa zagrejati na tihoj vatri dok se masnoća i šećer ne otope. Kad se masa ohladi, umešati dve kašike gustina i dobro razmutiti da ne bude grudvica.
3. Razviti koru malo veću od pleha, prebaciti u pleh i podići ivice. Koru izbockati viljuškom i peći oko 15 minuta na 175°C. Sipati nadev pa peći još oko 30 minuta na 160°C. Sasvim hladan tart seći na male parčiće jer je ukus intenzivan, posuti mlevenom nanom ili prah šećerom, i ukrasiti tračicama limunove kore. Mera je dovoljna za okrugli tart prečnika 30 cm, ili tri-četiri mini tarta.

Recept je isprobala Vera.

Bitter Lemon Tart

Ingredients:
250 g all purpose flour
125 g butter
100 g icing sugar
2-3 tbsp cold water

1 lemon (about 100 g)
1 small orange (lemon size)
200 g sugar
50 g butter
125 ml milk
2 tbsp corn starch

Directions:
1. Sift the flour and icing sugar together, add cold and diced butter. Make a crumble with the dough. Add 2-3 tablespoons of cold water to get thick and smooth dough. Cover with a cling film and cool in the fridge for an hour.
2. Thoroughly wash lemon and orange, then cut into small peaces without peeling them. Combine with sugar and blend. Add butter and milk, cook on low heat until sugar and fat dissolve. Cool a little, stir in the cornstarch.
3. Roll out the dough, transfer to the pan and push up the edges. Poke a few holes on the bottom of the dough with a fork and bake for about 15 minutes on 175°C. Fill, then bake for another 30 minutes on 160°C. Cool completely, cut into thin slices as flavor is really strong. Dust with icing sugar and decorate with lemon peel strips.

Najlon pita

U septembru istražujemo Brankin blog Dvi ribe, dva kumpira, u okviru igre pod imenom FBI rukavice. Nešto na svoj račun - kad sam prvi put videla ime ovog bloga, pomislila sam da je greškom progutano R u krompirima ;) Blage veze nisam imala za ovaj dijalekat, i shvatila da mi je Dalmacija daleka kao i Australija.

Brankina kuhinja se meni svidja. Morski segment pratim sa manje pažnje jer mi je riba, sem neke klasične varijante u rerni, pomalo strana. Ostali plodovi mora su mi čista egzotika, sveža riba i plodovi mora su ovde nerazumno skupi, a i kontinentalne navike me više vuku ka hodajućim životinjama ;) A ni takvih recepata kod Branke ne manjka.

Moram dati opšti utisak o Branki, a to je jednom (tj. dvema) rečju - žena zmaj. Najiskrenije se divim osobama koje su maštovite ali i spretne, vešte i brze. Ona žena spremi čitavu gozbu za jedan dan, sa nevericom sam gledala sto sa gomilom djakonija koje je spremala za druženje sa Monsoon. Ne stvarno, stvarno mislim da je to dar. Meni ako ručak i kolač padnu u jednom danu već sam crkla. Ja sam nekako spora, za sve mi treba bar duplo više vremena od navedenog, a kad sve završim onda mi na fotkanje ode još ihahaj vremena, pa posle na prebacivanje i sredjivanje još tabak sati, a i onda se na kraju balade još pola dana divim svom učinku, ako sam zadovoljna :))) Brzina mi svakako nije vrlina, zato se iskreno divim svima kojima jeste. Mislim, lako je biti brz i smuljati nešto, ali prava je umetnost biti brz i kvalitetan. A Branka je takva.

Još jedna slika o Branki (opet malo na svoj račun). Pisala je ona da ima i veliku i manju decu, ali nije bilo dečijih slika na blogu. Onda jednom prilikom Branka uslika stariju ćerku koja drži oval sa nekom divotom i poslužuje, baš lepa i topla fotka. A ja mrtva 'ladna pišem komentar "Lepo je videti te", uopšte ne kapirajući da je na fotki Brankina ćerka!!! Oduvek sam bila operisana od procene godina, ali baš mi bi neprijatno kad sam shvatila da sam devojci bez blama u sekundi duplirala godine! Nadam se da se ćera nije naljutila, ali eto, ja sam stvarno Branku mogla da podvedem pod sliku mladjahne poslužiteljke :)

A ja, nikad pogubljenija sa vremenom nego sada. Imam utisak da kad pokušam da se bolje organizujem, nekako se i u tome pogubim. Sve nešto zapisujem pa opet posle ne znam gde mi je šta. Za sve što bih htela da uradim mi je potrebna visinska priprema, a iovako sam spora po defaultu. Mislila sam da neću uopšte stići da učestuvjem u ovom krugu, ali ipak sam uspela bar jedan recept da isprobam - najlon pitu.

Nisam skapirala zašto se tako zove. Videla sam da je dosta popularna i da puno ljudi zna za ovaj kolač. Uglavnom, najlon pita me je odmah osvojila, nekako je čvrsta i meka, još sa Brankinih slika sam stekla taj utisak. Po tipu, ova pita me je odmah podsetila na medenu pitu, a ta me je baš iznenadila finoćom i mekoćom.

Pitu sam pravila u dimenziji pleha od rerne minus par cm. Crne kore sam tanjila direktno na papiru za pečenje, gde sam mogla relativno lako da cepkam i lepim delove da bih dobila četvrtastu koru. Pekla sam bukvalno po pet minuta svaku, tek toliko da zamirišu. Malčice su tek narasle, od praška za pecivo koga je išla cela kesica, a i malčice se osećao ukus praška/sode u kori. Mislim da bi moglo i sa pola kesice da prodje. Od satojaka tu je i cimet, pa je on ipak definisao vodeći ukus tamnih korica.


Žuti sloj je klasičan patišpanj. Ja sam ga naravno pekla na papiru, i imala malo problema da kasnije odlepim koru od papira. Znam za trik sa hladnom vodom i malo sam navlažila papir sa spoljne strane, i išlo je za nijansu lakše, ali ipak sam sa papirom svukla i onaj tanki film, koricu sa jedne strane žute kore. Kasnije kad je na tu stranu dosao fil, imam utisak da ga je kora malo upila.

Papir mi je bio glavni saveznik. Ispečene kore sam hladila sa sve papirom, a posle samo prevrnula koru na podlogu i odlepila papir. Stvarno ne znam kako bih bez toga, jer je tamna kora kad se ohladi prilično krta i garant bih je slomila prilikom prenošenja. Ne znam za vas, ali ja sam bez papira za pečenje kao bez tople vode, i nemam pojma kako su domaćice ranije živele bez njega :)


Fil je jednostavan i divan. Volim ukus tih običnih kremova. Mleko, šećer, puter i brašno. Kao sladak bešamel ;) Složena pita mora nečim da se pritisne i odleži u frižideru preko noći. Crne kore će od vlage omekšati a ceo kolač se povezati u celinu.

Ukus je kao što sam i očekivala - savršen. Kolač je baš izdašan, i obzirom da se lepo seče može se uobličiti u malene štangle i proći kao sitan kolač. Deca ga obožavaju.


Branka, hvala za ovaj divan recept! Nekom drugm prilikom ću morati da probam i belu pitu, jer unapred znam da je predobra, ali i one raskuvane jagnjeće kolenice koje sanjam otkako sam videla slike...

Fil:
1 l mleka
150 g oštrog brašna
150 g šećera
250 putera
vanilin šećer

Crne kore:
1 jaje
250 g šećera
80 g putera
1 vanilin šećer
1/2 kašičice cimeta
5 kašika mleka
2 kašike meda
2 kašike kakaa
450-500 g brašna
1 prašak za pecivo

Žuta kora:
5 jaja
150 g šećera
150 g brašna
1/3 kašičice praška za pecivo
2 kašike mlake vode

Postupak:
1. Prvo napraviti fil, kako bi mogao da se hladi dok se spremaju kore. Puter izvaditi i držati na sobnoj temperaturi. U manji sud sipati brašno. Preliti sa malo mleka i mešati, pa dodati još malo mleka, toliko da se dobije gusta ali tečna masa, gušće nego za palačinke. Ostatak mleka pomešati sa šećerom i skuvati na pari. U vrelo mleko dodati razmućeno brašno i vanilin šećer i kuvati dok se ne zgusne. Ostaviti da se hladi, poklopljeno, da se ne bi hvatala korica.

2. Pripremiti crne kore. Brašno prosejati sa praškom za pecivo. Jaje, šećer, puter, vanilin šećer i cimet umutiti mikserom. Dodati mleko, med i kakao, mutiti još minut. Dodavati brašno muteći najmanjom brzinom, a kad postane gusto nastaviti varjačom. Testo treba da bude gusto, meko, ali ne lepljivo. Iseći tri lista od papira za pečenje u veličini pleha od rerne, za svaku koru po jedan. Podeliti testo na dva dela i svaki deo rastanjiti na papiru u što pravilniji pravougaounik (npr. za klasičan pleh od rerne rastanjiti koru na oko 35 x 30 cm), pa prebaciti na pleh. Kore ispeći, jednu po jednu, na prevrnutom plehu od rerne, na 175-180°C oko pet minuta. Pečene kore sa sve papirom prebaciti na drugi pleh ili poslužavnik, može i jednu preko druge, i ostavi da se ohlade. Kako se hladi kora se stvrdnjava, a topla je meka.

3. Pripremiti žutu koru. Mikserom mutiti jaja i šećer oko 10 minuta. Dodavati brašno prosejano sa praškom za pecivo muteći na najmanjoj brzini. Na kraju dodati dve kašike mlake vode i promešati. Pleh koji je korišćen za crne kore obložiti papirom i izliti testo. Peći na 175-180°C oko 12-15 minuta, tj. dok površina biskvita ne dobije blago rumenu koricu. Izvaditi, i sa sve papirom ohladiti.

4. Završiti fil. Ohladjeni fil od brašna i mleka kratko razmutiti mikserom pa dodati puter koji je prethodno razmućen žicom ili običnom varjačom i mutiti još malo.

5. Složiti pitu. Crna kora, polovina fila, žuta kora, polovina fila, crna kora. Složenu pitu pokriti papirom za pečenje ili plastičnom folijom, pa preko staviti drugi pleh ili poslužavnik i neki teret (deblja knjiga, oborene tegle ili limenke) i ostaviti u frižideru preko noći. Tako će kore skroz omekšati i ceo kolač postati kompaktan. Sutradan seći na male pravougaonike i pred služenje posuti prah šećerom.

Naylon Pie

Filling:
1 l milk
150 g all-purpose flour
150 g sugar
250 butter
1 vanilla sugar

Dark biscuit layers:
1 egg
250 g sugar
80 g butter
1 vanilla sugar
1/2 tsp ground cinnamon
5 tbsp milk
2 tbsp honey
2 tbsp cocoa powder
450-500 g all-purpose flour
1 baking powder

Light biscuit layer:
5 eggs
150 g sugar
150 g all-purpose flour
1/3 tsp baking powder
2 tbsp luke warm water

1. Prepare the filling first, as it could get cold while you prepare the biscuits. Take the butter out of the fridge to the room temperature and set aside. Pour some milk over the flour and stir, adding some more milk to get thick but runny batter, similar to batter for crepe's but thicker. Cook all the remaining milk with sugar in a double broiler. Pour the batter in the hot milk and cook until thickens. Set aside for cooling, covered, to avoid crusty top.

2. Prepare dark biscuits. Sift the flour with baking powder. Beat egg, sugar, butter, vanilla and cinnamon with a mixer. Add milk, honey and cocoa, mix more. Use your mixer's lowest possible speed and start adding flour. When it becomes too thick, use a wooden spoon to stir in all the leftover flour. Dough shouldn't be sticky, but thick and soft. Cut out three sheets of baking paper in your baking pan size. Divide the dough in two, and roll out a thin layer of each, over the baking paper (mine biscuit was about 35 x 35 cm). Place the paper over the pan turned upside down, and bake for about 5 minutes in the oven preheated to 175-180°C. Transfer baked biscuits onto another pan to cool. Don't peel the paper yet, so you can place the biscuits one over another. Warm biscuit is soft, but cooled one becomes firm.

3. Prepare light biscuit. Beat eggs and sugar with a mixer for about 10 minutes. Add flour sifted with baking powder and keep mixing on minimal speed. At the end, add two tablespoons of luke warm water, and stir. Use the same baking pan as for the dark biscuits, line it with a paper and spread the batter over. Bake for about 12-15 minutes in the oven preheated to 175-180°C, or until biscuit top starts to get golden. Lift the biscuit out, together with paper, and cool.

4. Finish the filling. Beat cold milk filling with a mixer for a minute, then add the soften and hand beaten butter and mix some more.

5. Arrange the pie. Dark biscuit, half of filling, light biscuit, another half of filling, dark biscuit. Line it using baking paper or cling film, cover with another pan or other flat surface, and place something heavy over (a thick book, one or two glass jars, a few cans). Let it cool overnight in the fridge. The biscuits will soften, and the whole pie should become very compact. Cut it in small rectangular pieces, and dust with icing powder before serving.

Voćna gibanica

Dragi i ja smo odvojili vikend za Niš i za nas, dok su deca bila kod bake. U Nišu se održavao Cool susret na koji sam želela da odem, pa smo isplanirali da ga pretvorimo u mladenački vikend. Nije da smo nešto previše mladi, nego smo pošli bez dece, k'o pravi mladenci :) Maaalo slobode ;)

Susret je prošao fino, druženje kao i uvek prijatno, pričama nikad kraja, klopa odlična... Kad se skup razišao, dragi i ja smo otišli da ostavimo stvari u smeštaj koji smo rezervisali, pa malo da prošvrljamo kroz grad. Spustili smo stvari, bilo je oko 19h, a ja sam se strovalila na krevet i saopštila da moram samo maaalo da dremnem, pola sata, pa ćemo napolje. Sledeće čega se sećam je 01 h posle ponoći, kad sam samo ustala da se svučem i ljudski pokrijem, i nastavila sam da spavam do jutra... Toliko o dugoplaniranoj zajedničkoj večeri bez dece ;)

Ujutru smo otišli do pijace. Niš ima veliku pijacu u samom centru, odmah uz tvrdjavu. Obožavam pijace, atmosferu i ljude koji je čine tako živom. Čini mi se da je cela pijaca tog dana prodavala samo paradajz i paprike, svaka tezga je imala bar jedno od ta dva. Sve je bilo živo od jarko crvenih, žutih i zelenih plodova koji bi posramili i Photoshop Hue-Saturation filter svojim intenzitetom...

Pažnju mi je odvukla mala prodavnica mekika na samom ulazu u zelenu pijacu, kad dolazite od centra. Stakleni izlog celom visinom, a u njemu friteza, i mlada Romkinja koja čupka testo iz velikog plavog korita. Neverovatno veštim pokretima od njega pravi dugu pljosnatu traku, cca 40 cm, sve u vazduhu, i posebnom tehnikom je spušta u vruće ulje. Spušta prvo sredinu, koju ljuljuška kroz ulje dok se ne uhvati korica tj. ne zadrži oblik, pa tek onda spušta i krajeve. Mnogo mi je žao što mi aparat nije bio pri ruci, jer bi jedna slika rekla više od celog ovog pasusa, al' dobro. Mislim da sam posmatrala mekika-majstoricu kako radi bar deset minuta, pokušavajući da uhvatim malo te uigrane tehnike. Sve vreme su i ona i friteza okrenute ka izlogu, tako da se sve dogadja pred vama. Mekike su dugačke oko 40 cm, ja veće nisam videla, a komad je 20 dinara. Na šalteru je jako mlada Romkinja lepih i pravilnih crta lica, 12-13 godina maksimum, verovatno ćerka žene za fritezom. Dragi je predložio da kupimo negde mlad kajmak pa da se vratimo po mekike, i tu doručkujemo. Mekike sa masnjikavog papira i kajmak direkt iz kese - to je bio naš savršeno nezdrav ali preukusan doručak u baštici male pekarske radnje na Niškoj pijaci.

Posle doručka još malo švrljamo pijacom. Zastajem na par koraka udaljenosti od tezge sa korama, i slušam prodavca kako hvali kore trenutnoj mušteriji:
- Najbolje kore, nema da brineš! Garàntujem, u svako pakovanje ima 22 kore! Čuješ? Dvadeset dve! Kupi pa provèri! Al' duni malo kad ih odvàjaš, nemoj da ti ostànu zalèpljene pa da kažeš da ima manje! Zapàmti gde si kupila kore, seko, zapàmti, vratićeš se!

Ovde naravno ide specifičan naglasak bez koga ceo marketing ne bi imao šarma :) Privukla me priča, priznajem, i prišla sam i sama da vidim te famozne kore. Odmerene na pakovanja od pola kg, a meke... Prelamaju se u ruci kao vlažna krpa. Morala sam da odslušam isti tekst, ovoga puta upućen meni, i pružila sam 35 dinara za pakovanje kora. Ej, 35 dinara, pa to je bruka od jeftinoće! U Beogradu mogu da nadjem unapred upakovane kore za minimum 50 dinara, a za one bolje, što se pakuju pred vama bez 80 dinara se ne može kupiti pola kilograma. Pritom nema šanse da ih bude više od 15-16 unutra, čak i onih najtanjih.


Kore su stigle u Beograd, nije ih baš bilo 22 kao što je u reklami obećano ;) ali ih je bilo ravno 20! Dvadeset divnih, tankih, mekih korica, koje sam upotrebila za ovu pitu. Nisam htela klasičnu pitu sa jabukama, i nastala je ova gibanica. Setih se Vaniličine brze i jednostavne savijače, tj. kombinovane pite od kora i biskvita, i odlučila da probam slatku pitu da spakujem kao gibanicu gužvaru, umačući zgužvane kore u tečno testo, redje nego za palačinke a u kome ima i masnoće i praška za pecivo. Osim kilograma jabuka u pitu sam dodala i dve banane kao i malo višanja. Eksperiment je uspeo, pita je ispala baš dobro, a vala i izdašna je.

Sastojci:
500 g tankih kora
1 kg jabuka
2 manje banane
250 g višanja
prah šećer za posipanje

200 g brašna
1 kašicica praška za pecivo
150 g šecera
2 jaja
200 ml mleka
200 ml vode
100 ml ulja

Postupak:
1. Jabuke i bananke iseckati na što manje kockice i pomešati. Višnje ocediti od soka i ostaviti u posebnom sudu.
2. Napraviti smesu za umakanje - pomešati brašno, prašak za pecivo, šećer, jaja i mleko, varjačom mešati dok se ne dobije glatka masa. Dodati vodu i ulje i dobro promešati.
3. Pleh obložiti papirom za pecenje. Ostaviti jednu-dve kore za pokrivanje gibanice a ostale nagužvati, svaku umočiti u tečno testo i redjati na pleh jednu do druge. Preko sipati voće, pa malo ugurati izmedju kora, da ne ostane sve na površini. Pokriti korom kratko namočenom u testu. Peći oko 45-50 minuta na 180-200°C. Na polovini pečenja pokriti pitu folijom, ako je potrebno, pa pred kraj opet otkriti. Pred služenje posuti prah šećerom.

Mixed Fruit Pie-Cake

Ingredients:
500 g filo pastry
1 kg apples
2 small bananas
250 g sour cherries
some icing sugar

200 g all-purpose flour
1 tsp baking powder
150 g sugar
2 eggs
200 ml milk
200 ml water
100 ml oil

Directions:
1. Mix peeled and finely diced apples and bananas. Drain the cherries in a separate bowl and set aside.
2. Prepare dipping batter - mix flour, baking powder, eggs an milk using a wooden spoon to get smooth batter. Add water and oil and stir well.
3. Line 40 x 30 cm baking pan with baking paper. Save one or two sheets of filo pastry for covering the pie. Wrinkle the remaining sheets and dip each one quickly in the batter, then place one next to another in the pan. Once you have all the pastry lined spread the fruits over. Push the fruits a little in between the pastry and cover with saved sheets, dipping them as well in the batter, gently (do not soak them too much). Bake for about 45-50 minutes in the oven preheated to 180-200°C. Cover the top using aluminum foil for half of baking time, if needed. Sprinkle with icing sugar before serving.

Kombinovana pita (od kora i biskvita)

U kuVarijacijama, igri za food blogere u kojoj svi pravimo jelo prema istom receptu i objavljujemo istog dana, ovog meseca pravimo Vaniličinu brzu i jednostavnu savijaču. Lično sam baš bila zadovoljna što je izglasana ova pita. Interesantna je jer se kombinuju i kore i biskvitno testo. Kore se premazuju tj. prskaju testom, umesto što bi se na klasičan način prskale uljem i kiselom vodom.

Kad sam se malo udubila u recept, sto puta sam se vraćala i čitala količine. 22 kašike brašna, 22 kašike ovoga, 22 kašike onoga... Kako 22 kašike brašna?! To je meni zvučalo kao mnoooogo, naročito što je ovo pita (i) sa korama. Mere napisane u kašikama nikako ne volim jer ne koriste svi kašike iste veličine, pa još večita dilema oko ravne ili navršene ili... Upitala sam dodatno o tim kašikama i Vanilica mi je ljubazno odgovorila da stavljam ravne kašike i da ne brinem. Tako sam i radila, i na kraju sam izmerila gramažu. 20 baš-baš ravnih kašika brašna je iznelo oko 250 g. Ok, to mi je već zvučalo prihvatljivo :)

Testo je relativno retko, ali nije previše tečno. Probala sam da ga razmazujem po korama ali malo je bilo zaludno, pa sam onda samo umakala kašiku u testo i prelazila preko kore dok se testo cedilo. Testa je ukupno bilo 750 ml. Ja sam odlivala po 125 ml (šestinu) pre svake rolne, da bi svaka pita dobila približno istu količinu premaza.


Izbor voća je možda malo neobičan - banane i maline. Ali kombinacija je savršena! Praznila sam frižider pred put, i banane sam morala nekako da potrošim, pa mi se učinilo baš zgodno da završe u ovoj piti. Zbog kontrasta boja i ukusa dodala sam nešto malina, bilo je oko 400 g. Količinu šećera za biskvit sam smanjila zbog banana, stavila sam ukupno oko 150 g šećera. Da nisu banane u filu moglo bi komotno i 250 g.

Biskvitno testo izmedju kora ovoj vrsti pite dodaje na popunjenosti. Parčići su lepi i obli, buckasti, ne pljosnati kao nekad kod obične pite. Količina je prilična. Pitu sam nosila kao dezert posle roštilja koji smo sa prijateljima pravili na placu. Svako ko je probao pohvalio je kolač. A i lično sam bila više nego zadovoljna kako kombinacijom testa tako i kombinacijom voća! Hvala Vanilici na interesantnom receptu!


Sastojci:
1/2 kg tankih kora (6x3 + restlovi)

fil 1 (biskvit)
250 g brašna
150 g šećera
1/2 praška za pecivo
1 vanilin šećer
3 jaja
150 ml ulja
150 ml mleka

fil 2
1 kg banana
sok od jednog manjeg limuna
400 g malina

Postupak:
1. Kore prebrojati, pa podeliti na 6 delova, za 6 rolni pite. U mom pakovanju je bilo 20 kora, znači 6 x 3 = 18, plus dve koje sam iscepkala pa dodala usput.
2. Umutiti biskvit - pomešati brašno, šećer, vanilin šećer i prašak za pecivo pa dodati jaja, ulje i mleko. Smesa je redja, to je ok. Dobije se oko 750 ml testa. Podeliti na 6 delova tj. na planirani broj rolni.
3. Banane po dužini iseći na pola pa na (polu) kolutiće. Preliti sokom limuna. Okvirno podeliti na 6 delova. Maline takodje.
4. Napraviti rolnu (3 kore, 1/6 testa, 1/6 voća) - prvu koru premazati/poprskati testom, staviti drugu koru pa i nju premazati i posuti malinama. Treću koru premazati testom i staviti banane. Ponoviti dok se sve ne utroši.
5. Peći na srednjoj-jačoj temperaturi oko 30-35 minuta ili dok pita ne dobije zlatnu i hrskavu gornju koru. Kad se malo prohladi iseći i pred služenje posuti prah šećerom.

Medena pita

FBI rukavice su igra za blogere koji pišu o hrani. FBI je akronim od Food Blog Inspection - jedan blog je pod inspekcijom, a ostali su inspektori čiji je zadatak da isprobaju neki recept ili više njih, i na svom blogu objave utiske i slike. Više o igri i pravilima pogledajte ovde.

U maju 2009. pod lupom je Sweet Sensation koji pise Monchi. Tamo nema nista prosečno, tamo je sve perfektno. Monchi je jedna mila i vedra, pedantna i vredna, odmerena ali konkretna, i višestruko umetnički nadarena duša. Lingvista, muzičar, kuvarica, fotograf, bloger. U svakoj ulozi je pronašla satisfakciju, i u svakoj je uspešna.

Istrazivati Monikin blog je divno, jer možete lako odlutati u jedan bajkovit svet koji stvaraju njene fotografije. Blog odiše skladom i toplinom. Problem je šta odabrati kao recept za inspekciju - ima puno lepih, a i svi su tako divno prezentovani da kod mene uvek postoji strah da ni izdaleka neću moći da napravim "to sa slike", pa preti šansa da se razočaram. U sebe, naravno.


Odabrala sam Medenu pitu. Odavno sam ovaj recept notirala, naravno da mi je upao u oko zbog prelepe prezentacije, a onda sam u Koprivnici, na Cool susretu koji je organizovala Coolinarika povodom Podravkinog rodjendana, imala priliku da probam medenu pitu. Monchi je, za druženje u Koprivnici napravila i donela ovaj slatkiš, i očekivanja sa blog prezentacije su se obistinila. Pita je jednostavna, i jednostavno divna! Neverovano meka, ali ne previše vlažna, a sastojci obični, najobičniji, sve što uvek imate u kući.

Kuća mi je već drugu nedelju u haosu. Menjali smo prozore, a sad zidar već četiri dana krpi rupe i pravi ivice oko prozora, stalno sam u nekom šutu i prašini, sve mi je pod najlonima, i mrzi me u ovakvim uslovima da bilo šta počinjem. Za šta god da se uhvatim a ono prašnjavo, uprkos svakodnevnom briskanju, jaoooj... Čeka me još više sranja i najlona kad od sledeće nedelje krenemo u gletovanje i krečenje, i još manje vremena za bilo šta, te sam se dala u pravljenje medene pite.

nekom posao, nekom zabava

Moja pita, kao što sam i mogla da pretpostavim, nije za porediti sa Monikinom. Mada je za prvi put ipak ok. Nemam iskustva sa ovakvim testom, i malo sam zeznula kore. Monchi je napisala kako je testo izuzetno lepo za rad, kako se ne lepi i kako je sa lakoćom dobila četiri tanke korice veličine pleha od rerne. Meni testo ipak nije bilo tako lako za rad, malkice se lepilo za ruke i podlogu, pa i za oklagiju. Da bi se manje lepile, kore sam rastanjivala izmedju dva lista papira za pečenje, i format im je bio nešto veći od A4. Tri od četiri kore sam uspela da prepečem, ne znam ni sama kako.

Ostalo je išlo po planu. Napravila sam krem od mleka, griza i putera, i umesto šećerom zasladila sam medom. Da mi pita bude još medenija :) Filovala kore, sve pokrila najlonom (ne onim sa patosa ;) ostavila da prenoći u frižideru, i sutradan imala zaista divno mekanu i ukusnu pitu.


Monchi, hvala!

Sastojci:
za kore
3 kašike mleka
2 kašike meda
3 kašike ulja
150 g šećera
200 g oštrog brašna
200 g mekog brašna
kašičica sode bikarbone ili praška za pecivo
1 jaje
malo ruma

za krem
500 ml mleka
6 kašika griza
150 ml meda
1 vanilin šećer
250 g putera
3 kašike čokolade u prahu (ili Nesquick-a)

Postupak:
1. Mleko, ulje, med i šećer staviti da se zagreje na laganoj vatri uz stalno mešanje dok se šećer ne otopi. U vruću smesu dodati brašno pomešano sa sodom i razmućeno jaje, pa rukama zamesiti glatko testo. Pokriveno ostaviti 10-15 minuta.
2. Testo podeliti na 4 jednaka dela i razvaljajti ih u tanke kore. Svaku koru posebno ispeći na preokrenutom plehu obloženim papirom za pečenje, na 180°C oko 4-5 minuta.
3. Mleko, šećer i vanilin šećer staviti da provri pa dodati griz. Kuvati na laganoj vatri uz stalno mešanje dok se ne zgusne, pa ostaviti da se ohladi. Dodati penasto umućen puter pa sve umutiti mikserom. Odvojiti trećinu ukupne količine pa u nju umešajti čokoladu u prahu.
4. Prvu koru poprskati sa malo ruma pa namazati polovinu belog krema. Poklopiti drugom korom, malo pritisnuti, poprskati rumom pa na nju namazati tamni krem. I treću koru poprskati rumom i rasporediti ostatak belog krema, pa poklopiti četvrtom korom. Pitu pokriti plastičnom folijom i ostaviti u frižideru preko noći. Sutradan će pita biti savršeno meka. Pred služenje pitu posuti šećerom u prahu.

Slatka popara pita

Kad bi vam neko za desert ponudio da birate izmedju engleskog pudinga ili popara-pite, šta biste odabrali? Ovo prvo zvuči nekako gordo i otmeno, a zapravo je isto što i ovo drugo. Stari hleb natopljen mlekom i jajima, u slatkoj varijanti sa groždjicama i začinima. U engleskoj verziji ima i putera, u ovoj nema.