Пређи на садржај

Сухој Су-25

С Википедије, слободне енциклопедије
Су-25[1]

Сухој Су-25
Опште
Намена фронтовски бомбардер (Ловачко-бомбардерски авион)
Посада један члан
Произвођач Сухој, Русија
Први лет 22. фебруар 1975.
Почетак производње 1980.
Димензије
Дужина 15,36 m
Размах крила 14,36 m
Висина 4,80 m
Површина крила 33.7 m²
Маса
Празан 9.500 kg
Нормална полетна 14.600 kg
Макс. тежина при узлетању 17.530 kg
Макс. спољни терет 4.400 kg
Погон
Мотори 2 × ТРД Р-195
Потисак 2 × 44,129 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 975 km/h
Тактички радијус кретања 1.250 (750 у ниском лету) km
Долет 1.850 km
Плафон лета 10.000 m
Брзина пењања - m/min

Сухој Су-25 (рус. Сухой Су-25; НАТО класификација Froogfoot) је двомоторни авион, једносед, намењен за блиску подршку и противоклопну борбу. Пројектован је у Совјетском Савезу, налази се и данас у употреби у ратним ваздухопловствима Русије, чланица Заједнице независних држава и неколико других страних земаља. Први прототип је полетео 22. фебруара 1975. године. Након завршених испитивања, авион се серијски производио од 1978. године, у Тбилисију у совјетској републици Грузији. Убрзо су развијене и усвојене његове варијанте двоседа Су-25УБ, варијанта за вучу мета у лету у ваздушном простору Су-25БМ и извозна варијанта Су-25К. Неколико примерака авиона Су-25, надограђени су у стандард Су-25СМ, 2012. године. Варијанте Су-25Т и Су-25ТМ су такође познате са ознаком Су-39. Резултат су наставка развоја, а не производе се у значајније већем броју примерака.[1][2][3]

Авион Су-25, развијен је ОКБ Сухој, на резултатима истраживања спроведеним касних шездесетих година 20. века, у циљу дефинисања тактичко-техничких захтева (ТТЗ) новог јуришног авиона, традиционално уважавајући ефекте чувеног Иљушина Ил-2 у Другог светског рата, који је остао синоним за руске јуришне авионе. Захтев је да, сходно промењеној ратној доктрини, изводе борбене операције применом конвенционалног оружја. Су-25 је тешко наоружан топом ГШ-30-2, калибра 30 mm и за различитим експлозивним средствима ваздух-земља, укупне маса око 4.400 kg. На одређен начин, представља еквивалент америчком јуришном авиону A-10 тандерболт II (мада би се пре могао упоредити са Нортропом YA-9 који је изгубио на конкурсу Америчког ратног ваздухопловства за избор новог јуришног авиона). Исте спецификације довеле су до развоја јуришне варијанте МиГ-27 од руског ловца МиГ-23, иако између ова два авиона нема никакве сличности.[4]

Конкуренција између познатих совјетских ваздухопловних развојних организација је била велика. Најзначајнији резултати су били са пројектима Ил-102 и Т-8 (Сухој). Модерним погледима на јуришни авион заправо су одговорили само предлози Ил-102 и Т-8. Пројекат Ил-102 је развијен од млазног јуришног авиона Ил-40. Основна карактеристика, Иљушиновог новог пројекта је била максимално поједностављен авион.

Сухој је предложио потпуно нови пројекат означен са Т-8, који је годинама развијао његов пројектни биро. Захваљујући бољем нишанском систему, мањим габаритима и мањој маси од Ил-102, Су-25 је добио предност и у јесен 1969. године је победио на конкурсу. Програм ИЛ-102 је обустављен.[1][5]

Први прототип Сухоја Су-25, под ознаком Т-8-1, полетео је 22. фебруара 1975. године. Проблеми у развоју одложили су његово увођење у оперативну употребу све до априла 1981. године.[1][6][7][8][9]

Пројекат

[уреди | уреди извор]
Авион Сухој Су-25 на изложби Le Bourget, 1989. године.

Концепција

[уреди | уреди извор]

Од самог почетка, пројекат Т-8 (Су-25) представљао је развој авиона једноставног за производњу, способног да извршава сложене оперативне задатке за подршку копнених снага за који је потребно минимално време и обим радова на одржавању. Као резултат тога, Су-25 је пројекат за који је потребна минимална обука летача и особља за одржавање на земљи. Време припреме авиона за одлазак на задатак је занемарљиво кратко. Посебна предност је аутономија употребе и изван аеродрома са посебним стандардима, чак је оперативан и са полуприпремљених земљаних стаза.

Авион Су-25 је класични двомоторни подзвучни авион, једносед, класичне аеродинамичке шеме, висококрилац. Крило је трапезно негативног диедра, са углом стреле нападне ивице од 20°. Под крилом се налазе 10 подвесних носача за наоружање и друге спољне терете, по којима је авион добио популарни назив „Чешаљ“. Хоризонтални реп је такође класични - трапезног облика и са крмилом висине. Вертикални реп је такође класичан. Попречни пресек трупа авиона је елипсастог и правоугаоног облика. Састоји се из три конструктивне целине (склопа).[1][9][10]

Конструкција и распоред склопова

[уреди | уреди извор]

Структура авиона је класичне технологије, састављена о склопова добијених међусобним везивањем елемената закивањем: оквира, уздужника, ребара, рамењача, носећих окова и оплате. За израду ових елемената коришћени су класични материјали — првествено метали: алуминијумске легуре у нивоу (до 60% од укупне масе змаја летелице), легуре магнезијума, (2% масе змаја летелице), легуре титана, (13,5% масе змаја летелице), чепика (19% масе змаја летелице) и других материјала (3% од масе змаја летелице).[9]

Предњи — кабински део трупа интегрише кабину пилота, системе опреме и предњу ногу стајног трапа. Централни део трупа повезује крило, моторе и главне ноге стајног трапа. Задњи део трупа, на коме су интегрисане обе репне површине и контејнер за кочиони падобран. Стајни трап је увлачећи, система трицикл, предња носна нога се увлачи у труп авиона а главне ноге, када су извучене, точкови су им испод крила, а у току лета се увлаче у труп авиона. Положај главних ногу стајног трапа је такав да не смета подвешавања оружја и спољних резервоара за гориво. Морнаричка верзија овог авиона је опремљена системом за напајање горивом у лету, као и куком за заустављање при слетању на носач авиона. Авион Су-25 је веома добро наоружан а конкретно ношење наоружања зависи од варијанте и планиране мисије авиона.[1][9]

1 — Топ GSh-30-2
2 — Аеродинамичке кочнице
3 — Електронске противмере
4 — Ласерски нишан Клен-ПС
5 — Опрема, електроника БРЭО
6 — Антене за идентификацију
7 — Пито-статички систем ваздушних података ПВД-18Г-3М
8 — Контејнер кочионог падобрана
9 — Резервоар горива
10 — Главна нога стајног трапа
11 — Избациво седиште К-36Л
12 — Чеоно стакло
13 — Перископ
14 — Млазни мотор
15 — Усисник ваздуха
16 — Антене РСБН 6Ц
17ПВД-7
18 — Предња нога стајног трапа
19 — Поклопац кабине
20 — Приказивач у кабини АСП-17
21 — Склапајуће степенице
22 — Рамењача
23 — Закрилце
24 — Предкрилце
25 — Крмило правца са пригушивачем осцилација
26 — Крилце
27 — Аутомат за избацивање мамаца АСО-2В
28 — Антене СПО-15
29 — Крмило висине
30 — Спољни носачи терета БДЗ-25
31 — Покретање мотора АПУ-60
Параметри мотора Турмански Р-195
Параметри Вредности
Потисак 43 kN / 45 kN (ванредно)
Дужина 7.880 mm
Пречник 805 mm
Пречник издувника 547 mm
Маса (сув) 574 kg
Потрошња горива 0.89
Проток ваздуха 66
Температура гаса на турбини 930 °C
Ресурс између два ремонта 500 часова
Шема доградње Су-25 за повећање преживљавања.

Варијанте серијских авиона Су-25 / Су-25УТ / Су-25Т / Су-25БМ погоне Мотори (2 х Турмански Р-195), без допунског сагоревања, интегрисани су бочно на труп, у кореном делу полу-крила. Потисак им је близу 2 х 43 kN / 45 kN (у ванредним случајевима). Међутим, модернизација Су-25 је обухватила и измену обилазнице језгра мотора Р-195, што је допринело повећању потиска на 50 kN у ванредним случајевима.

Систем за гориво се састоји од 4 резервоара, у трупу су смештена два, а у сваком полу – крилу по један. Резервоари за гориво су самозаптивајући, додатни оклоп је уграђен између мотора и централног дела трупа. У издувне цеви мотора уграђене су мреже (завесе), за умањење димног трага.[9][10]

Су-25 је опремљен бочним уводницима ваздуха, са косим улазним пресеком и лучном спољном страницом. Усисници прелазе у канале овалног пресека и директно уводе ваздух у компресоре мотора, са минималним губицима.

Бочно, између страница трупа и улазних делова усисника ваздуха налазе се клинасти одвајачи граничног слоја акумулираног на површини трупа, ширине од 60 mm. Да би се побољшао довод ваздуха на великим нападним угловима, а раван улазног пресека је закошена за 7 степени.[1]

Кабина и опрема

[уреди | уреди извор]

Заштита пилота и повећање преживљавања авиона

[уреди | уреди извор]

Кабина омогућава добру прегледност пилоту како у фазама полетања и слетања тако и при лету авиона. Под притиском је и са избацивим седиштем К-36Л (лака верзија од К-36Д), спашава на свим висинама при брзинама 0-1000 km/h. Су-25 је значајно повећано преживљавање са неопходним мерама, које су пеналисане повећањем нормалне полетне масе за 7,2% или 1050 kg,[1] витални системи су дуплирани, a кабина је обложена титанијумским оклопом (плочама):

  • - Дебљина бочних плоча оклопљене кабине - 24 mm (титан)
  • - Задњи зид оклопљене кабине - 10 mm (титан)
  • - Предњи зид оклопљене кабине - 24 mm (титан)
  • - Оклопљен патос кабине - 10 mm (титан)
  • - Предњи оклоп уређаја кабине - 57 mm
  • - Може да издржи удара до 50 метака, калибра од 12,7 mm
  • - Пречник пилотске палице - 40 mm
  • - Ветробран - 55 mm оклопни триплекс.
  • - Заштита потиљка пилота, 6 mm

Носни део трупа је опремљен са препознатљивим удвојеним Пито цеви, декорисаним са навигационим антенама, обухвата главну - ХП-18г-3М и резервну - ЦВП - 7. Системи опреме такође укључују:

  • Доплер радар DISS-7.
  • Пријемник SRO за противрадарско упозорење (RWR).
  • Радар за навођење SPO-15 и систем упозорења (RHAWS).
  • Идентификација-пријатељ-непријатељ SO-69 или - (IFF) предајник.
  • Авио-навигациони и систем за слетање.
  • Комплет радио уређаја, укључујући и један за директну комуникацију са копненим трупама.

У корену вертикалног репа, уграђена је антена RWR и систем за инструментално слетање. Двоструки кочиони падобрани су у контејнеру испод вертикалног репа, а на врху тога простора су системи IC и противрадарски мамци, АСО-2Б, са укупно 128 патрона.[9][10][11]

Наоружање

[уреди | уреди извор]
Авион Сухој Су-25 са ракетним наоружањем.
Македонски Авион Сухој Су-25 једносед.
Авион Сухој Су-25СМ на ваздухопловној изложби МАКС-2011, у Москви..

У Арсеналу овог авиона су топови, ракете ваздух-ваздух, вођене ракете ваздух-море, невођене ракете ваздух-земља, калибра 57 до 340 mm и класичне слободно падајуће авио-бомбе разног калибра и намене. Поред оптичког нишана авион је имао и ласерски даљиномер и нишан и остале уређаје који су му омогућавају дејство преко целог дана и у лошим временским условима.[1][9][10][12][13]

Наоружање авиона Су-25
Спољни носачи 8 (10)
Спољна борбена носивост 4.340 kg
Стандардна спољна носивост 1.340 kg
Топ ГШ-30-2 (уграђен)
Број један
Калибар 30 mm
Бојеви комплет 250 граната
Топови ГШ-23Л (у подвесним контејнерима)
Калибар 23 mm
Бојеви комплет 260 метака
Бомбе
Класичне слободно падајуће авио бомбе ФАБ-100; ФАБ-250; ФАБ-500 и Касетне бомбе
Ракете
Ваздух - ваздух Р-60
Ваздух - земља С-5; С-8; С-13; НАР; С-24Б; С-25
Ваздух - море Х-23; Х-25; Х-29
Схема ношења наоружања

Варијанте

[уреди | уреди извор]

Основна варијанта овог авиона је једносед Су-25. Развијен је и произведено је неколико примерака двоседа за обуку пилота Су-25УБ, као и неколико авиона Су-25УТГ са ојачаном конструкцијом и куком који су служили за обуку пилота у слетању на носаче авиона. Први Су-25УТГ полетео је у Септембру 1988. године и укупно је произведено десетак авиона. Половина од овог броја још увек се налази у оперативној употреби на једином руском носачу авиона Адмиралу Кузњецову. Руска морнарица наручила је још десет Су-25УБП сличних Су-25УТГ али са увлачивом сондом за пуњење горивом у лету.

Из краткотрајног локалног сукоба на Кавказу извучена је поука за неопходном модернизацијом авиона Су-25. Резултат тога су напредније варијанте авиона Су-25 Су-25Т (алтернативна ознака Су-28), Су-25ТМ (Су-39) и Су-25СМ. Уведен је побољшан нападно-навигацијски систем, повећана је отпорност авиона на противавионску ватру са земље и обезбеђено је ношење нове генерације вођених пројектила ваздух-земља.[14][15][16]

Варијанте авиона Сухој Су-25[1][15][17]
Су-25 Прва варијанта серијског авиона.
Су-25УБ Школско борбени двосед, серијски авион.
Су-25УТ, Су-28 Школска верзија, двосед.
Су-25УБК Извозна варијанта Су-25УБ
Су-25УТГ Двосед, за испитивање могућности слетања на копнену и палубну (бродску) подлогу.
Су-25БМ Авион - тегљач мета за обуку у гађању, у ваздушном простору.
Су-25К Извозна варијанта Су-25
Су-25Т Против-тенковски јуришни авион, са новим оружјем и опремом.
Су-25ТК Извозна варијанта Су-25Т
Су-25ТМ, Су-39 Против-тенковски јуришни авион, за све временске услове.
Су-25СМ Модифициран и побољшан у домену нападно-навигацијског система, опреме у кабини, погона и наоружања.

Оперативна употреба

[уреди | уреди извор]
Контура Су-25 у две пројекције..

Произведено је око 700 примерака авиона Су-25, периоду од 1980. до 1992. године.

Рат у Авганистану (1979—1989)

[уреди | уреди извор]

Су-25 је показао значајну предност у односу на свог конкурента Јак-38 и већ у пролеће 1980. године, распоређена су 4 примерка у Авганистану. Од средине 1981. године, укључен је цео ескадрон Су-25, а 1984. повећано је на пук. Борбена искуства су указивала на велико преживљавање и управљивост при нападу авиона. Главни задатак авиона Су-25 је био нападно дејство на војне циљеве у планинским областима и на структуру под контролом авганистанских побуњеника. Релативно мала брзина лета му је омогућавала прецизност при нападу.[8]

Су-25 је у Авганистану добио надимак рус. Грач (гавран), постао је најпознатији борбени авион. Након појаве преносних ракета земља-ваздух Стингер у наоружању муџахедина, у 1987. години, подвргнут је модернизацији, у циљу повећања преживљавања.

Током рата у Авганистану, Су-25 је укупно лансирао 139 вођених ракета свих врста на положаје муџахедина. У просеку, сваки авион је направио 360 летова годишње, укупно знатно више од било којег другог борбеног авиона у Авганистану. До краја рата, скоро 50 Су-25 су распоређени у авганистанске авио база, изведено је укупно 60.000 летова. Између првог распоређивања у 1981. и краја рата 1989. године, изгубљена су око 23 авиони у борбеним операцијама, а око 9 је уништено на земљи на стајанци.[2][8][18]

Ирачко-ирански рат

[уреди | уреди извор]

Сухој Су-25 је уведен у оперативну употребу у ирачко ваздухопловство у другој половини осамдесетих година 20. века. Према неким изворима, они су коришћени врло интензивно у томе рату. Током рата ирачки Су-25, направили су око 900 борбених летова. У једном инциденту снимљено је да је ирачки Су-25 оборен иранском ракетом земља-ваздух. Пилот се успешно катапултирао. После рата, Садам Хусеин је одликовао све ирачке пилоте на Су-25, са највишим војним одликовањем.[19][20]

Заливски рат (1991)

[уреди | уреди извор]

Током Заливског рата ирачки Су-25 нису летели, али су претрпели велике губитке. Супериорност коалиционих снага је била велика, па и потпуна превласт у ваздушном простору. Седам авиона Су-25 су прелетела у Иран, 25. јануара 1991. године, где су укључена у њихово ваздухопловство, два су оборили амерички ловци F-15 игл, током покушаја да полете. Остали су уништени на земљи. Укупно је Ирак изгубио 31 авион Су-25.[21][22][23]

Абхазијски рат (1992.—1993)

[уреди | уреди извор]

Грузија је у овом сукобу користила своје авионе Су-25. Неколико тих авиона су оборени од стране абхазијске противваздухопловне одбране. Познат је најмање један случај учешћа Су-25, Руског ратног ваздухопловства.[24]

Рат за Нагорно-Карабах (1991.—1994)

[уреди | уреди извор]

Су-25 је био први борбени авион који је учествовао у Рату за Нагорно-Карабах. У априлу 1992. године, пилот Руског ратног ваздухопловства, азербејџанског порекла Вагиф Курбанов превегао је авионом у Азербејџан и летео на њему у борбеним мисијама, све док није био оборен. Касније, Азербејџан је набавио још неколико авиона. До краја рата авионе Су-25 је имала и јерменска страна. Азербејџан је укупно изгубио три Су-25, а Јерменија 2.[25]

Руски Су-25 је био основни борбени авион који је користило Руско ратно ваздухопловство у борбеним операцијама у Чеченији. На почетку борби, ова јуришна авијација је уништила све чеченске авионе. Најинтензивније су Су-25 дејствовали у зиму и пролеће 1995. године; касније су се користили спорадично, због природе рата, након примирја у јуну. Извели су око 9.000 летова, од чега око 5.300 летова са директним дејством, током чеченског рата, у периоду између 1994. и 1996. године, при чему су ови јуришници потврдили своју високу ефикасност. У тим операцијама је изгубљено 5 авиона Су-25 (четири су оборена, а један је отписан због оштећености). Упркос високом борбеном преживљавању Су-25, у једном случају обарања је усмрћен пилот, непријатељском ватром из митраљеза ДШК великог калибра (12,7 mm) - метак га је погодио кроз бочно стакло поклопца кабине.[26][27][28][29]

Други чеченски рат

[уреди | уреди извор]

Су-25 Руског ратног ваздухопловства су интензивно коришћени током Другог чеченског рата, нарочито током прве фазе, када су руске снаге извршиле инвазију на самопроглашену Ичкерију. Изгубљено је до седам руских авиона Су-25, један до непријатељске ватре: 4. октобра 1999. године, Су-25 је оборен и убијен је пилот. Крила авиона су Чечени ставили на постоље, на централном тргу у Грозном.[28][30]

Други конгоански рат

[уреди | уреди извор]

Демократска Република Конго је купила 8 борбених авиона Су-25 у 1999. години. Због недостатка пилоти обучених пилота за борбене мисије ангажовали су их из Русије, Украјине и Белорусије.[20]

Обе стране су имали Су-25 на почетку трећег дела борбе у периоду мај-јун 2000. године. Познати су напада авиона Етиопије вођеним ракетама Х-25 и Х-29.

Еритрејски МиГ-29 је оборио етиопски Су-25, том приликом је пилот смртно страдао.[31]

Македонско ваздухопловство је користило авионе Су-25 током сукоба са албанским сепаратистима. Авиони су вишеструко нападали. почев од 24. јуна 2001. године. Најуспешније су дејствовали 10. августа 2001. године, у селу Радуша, када су са Су-25 напали албанске екстремисте, који су из заседе и убили 16 македонских војника током претходна два дана.[32]

Грађански рат у Обали Слоноваче

[уреди | уреди извор]

Током овог грађанског рата, владине снаге су користиле авионе Су-25 за борбено дејство по побуњеничким циљевима. Коришћени су за и напад Француског контингента у оквиру мировних снага, 6. новембра 2004. године. У томе нападу, убијено је девет припадника мировних снага, а рањено 37. Убрзо након тога, француски војници су узвратили, напали су ваздухопловну базу и на земљи уништили два Су-25.[33][34]

Сухој Су-25 је активан у ваздухопловствима Русије и Грузије. Током сукоба, званично је потврдило руско ваздухопловство губитак три Су-25, а још четири су тешко оштећена, што у великој мери премашило губитке и штету других типова авионима, који су учествовали у сукобу. Русија процењује да су уништели три грузијска Су-25, током рата, из Грузије то нико није потврдио.[35][36][37]

Према међународној организацији Амнести Интернатионал, Судан је у више наврата. са Су-25, нападао војне и цивилне циљеве у Дарфуру. Авиони су испоручени из Белорусије, у периоду 2008—2010. године, иако је био ембарго над Суданом од стране Уједињених нација.[38][39]

Украјинске оружане снаге распоредиле су авионе за дејство у ваздушном простору изнад источних региона, почетком пролећа 2014. године. Први задаци су им били углавном извиђање и „демонстрација силе”. Украјински Су-25 су подржавали хеликоптере Ми-24, 26. маја 2014. године, током њихове војне операције повратка контроле аеродрома у Доњецку, током које су Су-25 лансирали ракете ваздух-земља. Контрола над аеродромом је поново успостављена, са 30-40 жртава на страни побуњеника. Један украјински Су-25 се срушио због техничког квара.

Су-25 је оборен, 16. јула 2014. године, украјински званичници су навели да га је оборио руски МиГ-29, ракетом Р-27Т. Русија је то демантовала. Два Су-25 су такође оборена у региону Доњецка, 23. јула 2014. године. Опет је оптужена Русија и следио је деманти.

Украјински Су-25 је оборен, 29. августа 2014. године, од стране побуњеника. Пилот је успео да се безбедно катапултира. Истога дана, побуњеници тврде да су оборили до четири Су-25.[40][41][42]

Оружани сукоб у северном Ираку (2014)

[уреди | уреди извор]

Ирак је набавио половне авионе Су-25, који су им испоручени крајем јуна 2014. године. Они су имали прве борбене летове 25. децембра, у ваздушном простору изнад ирачком града Тикрит, где су се лоцирале снаге, екстремистичке организације „Исламска држава”.[43][43]

Руска војна операција у Сирији

[уреди | уреди извор]

Авиони Су-25СМ користе се од 30. септембра 2015. године, у операцијама против терористичке организације тзв „Исламске државе”. Руси су распоредили Су-25СМ на аеродром у близини Латакија, Сирија, да подржи остале руске снаге у сиријској офанзиви против терориста, припадника тзв „Исламске државе”. Са њима су 2. октобра 2015. године уништили командна места терориста и заједно са осталом авијацијом су онеспособили 608 њихова склоништа,129 складишта и осталу инфраструктуру.[44][45][46]

Рат у Украјини

[уреди | уреди извор]

Од почетка сукоба 2022. године, ВВС Украјине користи Су-25М1 против руских снага. ВВС Русије користи Су-25СМ и Су-25СМ3 против украјинских снага. Обе стране су имале губитке у сукобу.

Корисници авиона Су-25

[уреди | уреди извор]
Корисници авиона Сухој Су-25[7][20]
Држава, број авиона, илустрација и коментар
 Азербејџан – Азербејџан је тајним каналима обезбедио неколико примерака, а имали су и пребеге с њима. Укупно вероватно 5 авиона Су-25.[47]  Судан – До новембра 2008. године, имали су један Су-25, а после су наводно набавили 15 авиона из Белорусије.[48]  Казахстан – Казахстан је набавио 12 једноседа Су-25 и два тренера Су-25УБ, у децембру 1995. године.[49]
 Ангола – Први уговор се односи на 12 једноседа Су-25К и два двоседа Су-25УБ. Касније, је испорука допуњена још три са двоседа.[47]  Туркменистан – После распада Совјетског Савеза, у Туркменистану је остало 46 примерака Су-25. Оперативно је било 18, 2004.[32]  Чешка – Чешка је наследила двадесет четири Су-25К и један Су-25УБК. У децембру 2000. године, они су пензионисани и ускладиштени.[49]
 Јерменија – Поседују авионе Су-25: 5 основних, 9 Су-25К и 1 Су-25УБК. То је у 2009. години.[50]  Узбекистан – Након распада Совјетског Савеза, око 20 Су-25, Су-25УБ, и Су-25БМ остало је у њиховом власништву.[32]  Северна Кореја – Северна Кореја је прва азијска земља која је набавила авионе Су-25, укупно 32 једноседа Су-25К и четири Су-25УБ.[32]
 Бугарска – Двадесет Су-25К и три Су-25УБ су били у оперативној употреби 2004. године.[49]  Украјина – Тренутно, украјинско ваздухопловство поседује око 60 Су-25, Су-25УБ, и Су-25УТГ.[32]  Словачка – Словачка је наследила 12 Су-25К и један Су-25 УБК након распада Чехословачке.[49]
 Замбија – У оперативној употреби имају један Су-25, од 2008. године.[51]  Чад – Преузео 4 Су-25 и 2 Су-25УБ од Украјине у 2008. години.[52] Нигер – У току 2014. године, била су два Су-25 оперативна.[53]
 Русија – Поседује смањену флоту Су-25, већином једноседа, мањи број двоседа Су-25УБ, и тегљача Су-25БМ. Поред тога, поседују мањи број Су-25Т против тенковске варијанте. Све у свему, 286 примерака Су-25 су у њиховој оперативној употреби од 2008. године. У току је модернизасија око једне трећине флоте. У оквиру тога се развија и морнарички двосед.[32][54][55]  Етиопија – Пар Су-25Т и два борбена тренера Су-25УБК, испоручени су Етиопији у првом кварталу 2000. године. Двоседи, који су повучени из оперативне употребе Руског ратног ваздухопловства, модифицирани су у складу са посебним захтевима Етиопског ваздухопловства. Етиопљани су их користили у борбеним операцијама против еритрејских побуњеничких група.[49]  Белорусија – Белорусија је, после Русије, добила највећи број авиона Су-25. Седамдесет Су-25 и шест Су-25УБ су били оперативни, 2004. године.[49]
 Перу – Перу је набавио 18 Су-25 крајем 1998. године из Белорусије, која им је обновила ресурс пре испоруке. Испоручено је 10 једноседа и осам тренера двоседа Су-25УБ. У фебруару 2013. године, од 18 Су-25, била су само 4 авиона оперативна.[32]
 Демократска Република Конго – Крајем 1999. године, потписао уговор са Демократској Републиком Конго за испоруку 10 Су-25К. Договор је износио на 6 милиона америчких долара, а прва четири авиона су испоручена ваздухопловним транспортом Ан-124, у новембру 1999. Преосталих шест авиона испоручена су у јануару 2000. године. Један авион се срушио у децембру 2006. године у току рутинског лета, док се други срушио 30. јуна 2007, током прославе дана независности.[56]  Иран – Седам ирачких авиона Су-25, 21. јануара 1991. године, прелетели су у Иран да би се избегло њихово уништавање од ваздухопловних снага коалиције, у току Заливског рата. Ове авионе су Иранци присвојили и докупили су још шест нових примерака. Извештаји показују да су неки од авиона враћени у Ирак у јулу 2014. године, да би се повећала њихова борбена способност, у новим околностима у региону.[57]  Екваторијална Гвинеја – Достављени су Екваторијалној Гвинеји, у 2005. години, 4 Су-25 и 2 борбена тренера Су-25УБ. Тренутни статус тих авиона није познат.
 Ирак – У лето 2014. године, са појавом милитаната на северу Ирака, влада је брзо у Русији купила јуришне авионе. Тачан број купљених авиона у 2014. години није био познат.[57][58]
 Грузија – У периоду Совјетског Савеза, Су-25 су се производили у Грузији. Само је мали број једноседа Су-25 доведен на оперативан стандард и уведен у састав ваздухопловства. Поседују девет Су-25, различитих варијанти, од њих осам су Су-25КМ шкорпион (унапређена варијанте Су-25 у сарадњи са Израелом), од 2004.[59]  Северна Македонија је купила три једноседа Су-25 и један двосед Су-25УБ, за потенцијалне напада албанских екстремиста. Авионе су купили од Украјине, након што су повучени из оперативне употребе у њиховом ваздухопловству. Авион су пензионисани 2004. године, а наводно су продати Грузији у 2005. Продаја се никада није догодила, а они су остали у близини аеродрома у Скопљу.[60][61]
Корисници авиона Су-25:
   — бивши,
   — тренутни.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Карактеристике најбројнијих авиона (Су-25/Су-25К,)[1][9][62]
Опште Перформансе
Дужина 15,53 m Полетна

маса

са 2xFAB-500 + 2xR-73E 14.440 kg
Висина 4,80 m максимална 19.300 kg
Размах 14,36 m Стаза

полетања

са нормалном масом 500 m
Површина крила 33,7 m² са максималном масом 1.050 m
Угао стреле нападне ивице 20° Маса при

слетању

нормална 11.020 kg
Погон 2 × ТРД Р-195 максимална 13.200 kg
Потисак 2 × 44.18 kN Стаза

слетања

са нормалном масом 550 m
Маса (празног) 9.800 kg са максималном масом 750 m
Унутрашње гориво 5.000 kg Максимална брзина (Н=0 m) 950 km/h
Пнеуматици гл. ногу 840х360 mm Максимални Махов број 0,82
Пнеуматик нос. ноге 660х200 mm Границе фактора аеродинамичког оптерећења +6.5/-2.0
Притисак, у два хидросистема 210 kg/cm² Практични долет, без спољних терета на нивоу мора 500 km
Течност против залеђивања 6 lit на висини 1.000 km
са 4 x ПТТ-800 празни одбачени 1.850 km
Авион Сухој Су-25 бочни изглед.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Су-25 Грач” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. Приступљено 23. 10. 2015. „Су-25 Грач 
  2. ^ а б goebel, greg (1. 5. 15). „The Sukhoi Su-25 Frogfoot” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 6. 10. 2015. „The Sukhoi Su-25 Frogfoot  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Gordon & Dawes 2004.
  4. ^ „SU-25 ORIGINS” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 21. 10. 2015. „SU-25 ORIGINS 
  5. ^ „Sukhoi Su-25 1975.” (на језику: (језик: енглески)). aviastar. Приступљено 23. 10. 2015. „Sukhoi Su-25 1975. 
  6. ^ „SU-25 DEVELOPMENT” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 21. 10. 2015. „SU-25 DEVELOPMENT 
  7. ^ а б „Sukhoi Su-25, Su-39 ASCC codename: Frogfoot Ground-Attack Plane” (на језику: (језик: енглески)). aerospaceweb. Приступљено 21. 10. 2015. „Sukhoi Su-25, Su-39 ASCC codename: Frogfoot Ground-Attack Plane 
  8. ^ а б в „Historical background” (на језику: (језик: енглески)). sukhoi. Архивирано из оригинала 28. 2. 2015. г. Приступљено 24. 10. 2015. „Historical background 
  9. ^ а б в г д ђ е ж „Су-25 Грач - бронированный штурмовик” (на језику: (језик: руски)). dokwar. Архивирано из оригинала 4. 11. 2015. г. Приступљено 24. 10. 2015. „Су-25 Грач - бронированный штурмовик 
  10. ^ а б в г „Su-25 (Su-28) Frogfoot Close-Support Aircraft, Russia” (на језику: (језик: енглески)). airforce-technology. Приступљено 23. 10. 2015. „Su-25 (Su-28) Frogfoot Close-Support Aircraft, Russia 
  11. ^ goebel, greg (1. 5. 15). „SU-25 DESCRIBED / SU-25 IN AFGHANISTAN” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 25. 10. 2015. „SU-25 DESCRIBED / SU-25 IN AFGHANISTAN  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ „Su-25 FROGFOOT Grach (Rook)” (на језику: (језик: енглески)). fas. Приступљено 23. 10. 2015. „Su-25 FROGFOOT Grach (Rook) 
  13. ^ „Armaments” (на језику: (језик: енглески)). sukhoi. Архивирано из оригинала 15. 8. 2015. г. Приступљено 24. 10. 2015. „Armaments 
  14. ^ „Су-39 (Су-25ТМ)” (на језику: (језик: руски)). airwar. Приступљено 4. 11. 2015. „Су-39 (Су-25ТМ) 
  15. ^ а б Mladenov, Alexander (јануар 2013). „Armoured Workhorse”. Air Forces Monthly (298): 68—74. 
  16. ^ Karnozov, Vladimir (8. 9. 2008). „Lessons of the five-day war” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. Приступљено 23. 10. 2015. „Lessons of the five-day war 
  17. ^ „Модификации Су-25 - штурмовик” (на језику: (језик: руски)). army. Архивирано из оригинала 19. 03. 2015. г. Приступљено 29. 10. 2015. „Модификации Су-25 - штурмовик 
  18. ^ „Су-25 в Авганистане” (на језику: (језик: руски)). airwar. Приступљено 5. 11. 2015. „Су-25 в Авганистане 
  19. ^ „НеСУщий смерть врагу” (на језику: (језик: руски)). aviaport. Приступљено 5. 11. 2015. „НеСУщий смерть врагу 
  20. ^ а б в Жирохов, Михаил (2009). „Су-25 в мире” (на језику: (језик: руски)). airwar. Приступљено 5. 11. 2015. „Су-25 в мире 
  21. ^ „Iraqi Air Force Equipment - Introduction” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 5. 11. 2015. „Iraqi Air Force Equipment - Introduction 
  22. ^ „Потери ВВС Ирака за 1988 - 91 гг.” (на језику: (језик: руски)). airwar. 2011. Приступљено 5. 11. 2015. „Потери ВВС Ирака за 1988 - 91 гг. 
  23. ^ Liam Devlin and Tom Cooper (13. 9. 2006). „Iran bolsters Su-25 fleet” (на језику: (језик: енглески)). janes. Архивирано из оригинала 08. 10. 2007. г. Приступљено 5. 11. 2015. „Iran bolsters Su-25 fleet 
  24. ^ „Послевоенная война Сухого” (на језику: (језик: руски)). airbase. Приступљено 5. 11. 2015. „Послевоенная война Сухого 
  25. ^ „Авиация в локальных конфликтах” (на језику: (језик: руски)). skywar. Приступљено 5. 11. 2015. „Авиация в локальных конфликтах 
  26. ^ Кондратьев, Вячеслав. „Грозное небо над Чечнёй” (на језику: (језик: руски)). foxbatavia.narod. Приступљено 6. 11. 2015. „Грозное небо над Чечнёй 
  27. ^ Dr N.Novichkov (јун 1995). „Frontal and Army Aviation in the Chechen Conflict” (на језику: (језик: француски)). mashar.free. Приступљено 6. 11. 2015. „Frontal and Army Aviation in the Chechen Conflict 
  28. ^ а б „Aircraft by type” (на језику: (језик: енглески)). ejection-history. Архивирано из оригинала 23. 9. 2015. г. Приступљено 6. 11. 2015. „Aircraft by type 
  29. ^ From Tribune News Services (6. 5. 1996). „Rebels Down Russian Plane In Chechnya” (на језику: (језик: енглески)). articles.chicagotribune. Архивирано из оригинала 06. 10. 2012. г. Приступљено 6. 11. 2015. „Rebels Down Russian Plane In Chechnya 
  30. ^ MUSAYEV, RUSLAN. „RUSSIA/CHECHNYA TERRORISM LEADS TO WAR” (на језику: (језик: енглески)). greatdreams. Приступљено 7. 11. 2015. „RUSSIA/CHECHNYA TERRORISM LEADS TO WAR 
  31. ^ Cooper, Tom (2. 9. 2003). „II Ethiopian Eritrean War, 1998—2000.” (на језику: (језик: енглески)). webcitation. Архивирано из оригинала 01. 01. 2016. г. Приступљено 9. 11. 2015. „II Ethiopian Eritrean War, 1998—2000. 
  32. ^ а б в г д ђ е Gordon & Dawes 2004, стр. 100–102
  33. ^ „Nine French soldiers killed in Cote d'Ivoire” (на језику: (језик: француски)). en.people. 8. 11. 2004. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 10. 11. 2015. „Nine French soldiers killed in Cote d'Ivoire 
  34. ^ „France attacks Ivorian airbase” (на језику: (језик: енглески)). news.bbc.co. 6. 11. 2004. Приступљено 10. 11. 2015. „France attacks Ivorian airbase 
  35. ^ „В Южной Осетии погибли 18 российских военных” (на језику: (језик: руски)). rb. 11. 8. 2008. Приступљено 10. 11. 2015. „В Южной Осетии погибли 18 российских военных 
  36. ^ „На новом Су-25 установлен комплекс радиоэлектронной борьбы самарского завода” (на језику: (језик: руски)). samaratoday. 9. 10. 2012. Архивирано из оригинала 23. 10. 2012. г. Приступљено 10. 11. 2015. „На новом Су-25 установлен комплекс радиоэлектронной борьбы самарского завода 
  37. ^ „Georgia Air Force” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 10. 11. 2015. „Georgia Air Force 
  38. ^ „Дарфур: новые поставки оружия из Китая и России способствуют разжиганию конфликта” (на језику: (језик: руски)). amnesty. 9. 2. 2012. Архивирано из оригинала 02. 10. 2015. г. Приступљено 10. 11. 2015. „Дарфур: новые поставки оружия из Китая и России способствуют разжиганию конфликта 
  39. ^ „Беларусь поставляет оружие в воюющий Дарфур” (на језику: (језик: руски)). charter97. 9. 2. 2012. Приступљено 10. 11. 2015. „Беларусь поставляет оружие в воюющий Дарфур 
  40. ^ „В Днепропетровске разбился штурмовик Су-25” (на језику: (језик: руски)). lenta. 2 июля 2014. Приступљено 11. 11. 2015. „В Днепропетровске разбился штурмовик Су-25  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  41. ^ „Штурмовик Су-25 разбился в Днепропетровске из-за неисправности, пилот жив” (на језику: (језик: енглески)). interfax. 2. 7. 2014. Приступљено 11. 11. 2015. „Штурмовик Су-25 разбился в Днепропетровске из-за неисправности, пилот жив 
  42. ^ „МОЛНИЯ: Ополчение применило авиацию под Дебальцево — 2 штурмовика СУ-25 нанесли удар по позициям 40-го батальона, — источник” (на језику: (језик: руски)). rusvesna. 9. 2. 2015. Приступљено 11. 11. 2015. „МОЛНИЯ: Ополчение применило авиацию под Дебальцево — 2 штурмовика СУ-25 нанесли удар по позициям 40-го батальона, — источник 
  43. ^ а б „Штурмовики Су-25 обратили в бегство боевиков ИГ под Тикритом” (на језику: (језик: руски)). ria. 25. 12. 2014. Приступљено 11. 11. 2015. „Штурмовики Су-25 обратили в бегство боевиков ИГ под Тикритом 
  44. ^ „«Коммерсантъ» узнал подробности переброски российской авиации в Сирию” (на језику: (језик: руски)). lenta. 1. 10. 2015. Приступљено 11. 11. 2015. „«Коммерсантъ» узнал подробности переброски российской авиации в Сирию 
  45. ^ „Pentagon releases satellite images of Russian aircraft in Syria” (на језику: (језик: енглески)). unian. 22. 9. 2015. Приступљено 11. 11. 2015. „Pentagon releases satellite images of Russian aircraft in Syria 
  46. ^ „Russian Jets Destroy ISIL Command Post, Bunker in Syria” (на језику: (језик: енглески)). sputniknews. 2. 10. 2015. Приступљено 11. 11. 2015. „Russian Jets Destroy ISIL Command Post, Bunker in Syria 
  47. ^ а б Gordon & Dawes 2004, стр. 89–92
  48. ^ Charbonneau, Louis (22. 10. 2010). „Disputed attack jets seen by U.N. envoys in Darfur” (на језику: (језик: енглески)). reuters. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 3. 11. 2015. „Disputed attack jets seen by U.N. envoys in Darfur 
  49. ^ а б в г д ђ Gordon & Dawes 2004, стр. 93–96
  50. ^ "World Military Aircraft Inventory". Aerospace Source Book 2009. Aviation Week & Space Technology, 26 January 2009.
  51. ^ „DIRECTORY: WORLD AIR FORCES” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. Приступљено 2. 11. 2015. „DIRECTORY: WORLD AIR FORCES 
  52. ^ „Chadian Air Force” (на језику: (језик: енглески)). milaviapress. Архивирано из оригинала 27. 12. 2008. г. Приступљено 3. 11. 2015. „Chadian Air Force 
  53. ^ „Niger Risk Assessment 2014” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). insct.syr. Приступљено 2. 11. 2015. „Niger Risk Assessment 2014 
  54. ^ Military & Intelligence (17. 5. 2012). „Russia to Field New Ground Attack Jet” (на језику: (језик: енглески)). sputniknews. Приступљено 2. 11. 2015. „Russia to Field New Ground Attack Jet 
  55. ^ „Куда летит российская авиация” (на језику: (језик: руски)). kommersant. 25. 8. 2008. Приступљено 2. 11. 2015. „Куда летит российская авиация 
  56. ^ „Congolese fighter jet crashes during display” (на језику: (језик: енглески)). archive. 30. 6. 2007. Архивирано из оригинала 09. 12. 2008. г. Приступљено 3. 11. 2015. „Congolese fighter jet crashes during display 
  57. ^ а б Marcus, Jonathan (2. 7. 2014). „Iranian attack jets deployed to help Iraq fight Isis” (на језику: (језик: енглески)). bbc. Приступљено 3. 11. 2015. „Iranian attack jets deployed to help Iraq fight Isis 
  58. ^ „Ирак закупил истребители у РФ из-за задержки поставок США” (на језику: (језик: руски)). rg. Приступљено 2. 11. 2015. „Ирак закупил истребители у РФ из-за задержки поставок США 
  59. ^ Gordon & Dawes 2004, стр. 97.
  60. ^ GGordon & Dawes 2004, стр. 99
  61. ^ „Aircraft Types” (на језику: (језик: енглески)). aeroflight. Приступљено 3. 11. 2015. „Aircraft Types 
  62. ^ „Aircraft performance” (на језику: (језик: енглески)). sukhoi. Архивирано из оригинала 22. 7. 2014. г. Приступљено 24. 10. 2015. „Aircraft performance 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]