Пређи на садржај

Александар Кержаков

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Кержаков
Александар Кержаков 2014. године
Лични подаци
Пуно име Александар Анатољевич Кержаков
Датум рођења (1982-11-27)27. новембар 1982.(41 год.)
Место рођења Кингисеп, Русија
Висина 1,76 м
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2001—2006. Зенит Санкт Петербург 159 (64)
2006—2008. Севиља 26 (8)
2008—2010. Динамо Москва 51 (19)
2010—2017. Зенит Санкт Петербург 129 (56)
2015—2016. Цирих 17 (5)
Укупно 382 (152)
Репрезентативна каријера
2002—2016. Русија 91 (30)
Тренерска каријера
2017—2018. Русија до 17
2018—2019. Русија до 18
2019—2020. Русија до 19
2020—2021. Том Томск
2021—2022. Нижњи Новгород
2023. Кармиотиса
2023. Спартак Суботица

Александар Анатољевич Кержаков (рус. Алекса́ндр Анато́льевич Кержако́в; 27. новембар 1982) је бивши руски фудбалер и садашњи фудбалски тренер.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Највећи део играчке каријере је провео у Зениту из Санкт Петербурга.[1] Играо је и за Динамо из Москве а ван Русије је наступао у шпанској Севиљи и швајцарском Цириху.

Од 2002. до 2016. је наступао за репрезентацију Русије. За њу је одиграо 91 утакмицу и постигао 30 голова. Наступао је на Светским првенствима 2002. и 2014. као и на Европским првенствима 2004. и 2012. године.

Тренерска

[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру почео је у млађим селекцијама репрезентације Русије где је водио селекције до 17, 18. и 19 година. Први клупски ангажман имао је као шеф струке Тома из Томска. Водио је затим и Нижњи Новгород а први ангажман ван Русије је имао у кипарској Кармиотиси. У јуну 2023. постављен је за тренера Спартака из Суботице.[2] Смењен је у новембру исте године услед слабих резултата.[3]

Зенит Санкт Петербург

Севиља

Цирих

Појединачни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Kerzhakov zurück zu Zenit”. Архивирано из оригинала 2. 3. 2010. г. Приступљено 17. 1. 2010. 
  2. ^ „ZVANIČNO: Keržakov novi šef u Subotici”. mozzartsport.com. 17. 6. 2023. Приступљено 18. 6. 2023. 
  3. ^ „Dudić je 'načeo' legendarnog Rusa, vrata za novi posao otvorio je Nenadu Lalatoviću”. sportsport.ba. 14. 11. 2023. Приступљено 14. 11. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]