Egipatska torta (Egipćanka)

Dugo ova fina, sladoledasta tortica stoji kod mene u Bookmarks-u i napokon je došla na red za isprobavanje. Zapazila sam je kod Marije - Palachinke, a ona ju je pravila po malo modifikovanom receptu sa Gaginog Grneta. 

Odlučila sam se da se držim Marijinih mera i jedino što sam promenila je to, da sam ispekla jednu četvrtastu koru i podelila je na tri dela, umesto da pečem tri male kore u okrugloj tepsiji.

Torta na fotografijama deluje malo muljavo, jer je slikana četvrtog dana od dana pravljenja, pa mi je karamel malkice popustio kao i šlag. To, naravno, ništa ne smeta tokom konzumacije. :D

Potrebno za koru:

• 6 jaja
• 6 kašika šećera
• 1 i 1/2 kašika brašna
• 120g pečenih mlevenih lešnika

Potrebno za žuti fil:

• 10 žumanaca
• 10 kašika šećera
• 5 i 1/2 kašika oštrog brašna T400
• 2 kesice vanil šećera
• 350ml mleka
• 170g putera

 Potrebno za karamel fil:

• 140g šlaga u prahu i 4 kašike šećera
• 200ml hladnog mleka
• 200g šećera za karamel
• 120g pečenih seckanih lešnika

Priprema:

Najčešće kupujem sirove lešnike, pa ih pečem, jer nekada pečeni dugo stoje, pa im je aroma manje intenzivna. Sirove kupite malo više. Ja sam ispekla 250g sirovih lešnika i kaliralo je 15g.
Ako sami pečete lešnike, zagrejte rernu na 180°C, lešnike rasporedite u jedan red u tepsiji, pa pecite par minuta. Opna lešnika će popucati i prilično potamneti, ali sam lešnik ne bi smeo da drastično promeni svetlu boju. Prohlađene lešnike oljuštite i sačekajte da se potpuno ohlade.

Žuti krem

Prvo skuvajte žuti krem, kako bi se on odmah hladio.

Od 6 jaja odvojite belanca za koru, žumanca stavite u posudu za mućenje, pa dodajte još 4 žumanca. Umutite ih prvo same, pa dodajte šećer i mutite da se rastopi, a masa posvetli. Zatim dodajte 50ml mleka, koje smo odvojili od onih 350ml za fil. Umutite mikserom, pa na kraju umutite i brašno.

Ostatak mleka (300ml), sipajte u lončić, dna prečnika oko 22cm i stavite da se zagreje na umerenoj vatri. Kada mleko postane vruće, ulijte umućena žumanca, smanjite vatru, pa kuvajte uz brzo i neprestano mešanje, dok se ne zgusne.

Ovde treba paziti da fil ne vri, kako se jaja ne bi zgrušala. Ako se to desi, imaćete sitne komadiće u filu, ali ako se ipak dogodi, pokušajte da procedite fil kroz cedeljku. Ako niste baš iskusni, bolje je da kuvate na pari, mada se i direktno na ringli lepo i brzo skuva. Gustina krema treba biti takva, da kada povučete varjačom po dnu, ostane jasan trag fila, koji se lenjo vraća i sjedinjuje.

Skuvani fil prekrijte providnom folijom direktno preko fila, kako se ne bi uhvatila korica, pa ostavite da se hladi. Ako ga ne pokrijete, onda se mora često mešati.

Kada se fil potpuno ohladio, umešajte ga u puter koji je malo odstajao na sobnoj temperaturi, pa ste ga umutili mikserom. Po potrebi, stavite fil u frižider da se dodatno rashladi.

Sledeći korak je da se umuti šlag za karamel fil. Izmešajte prah sa 4 kašike šećera, dodajte polovinu mleka, promešajte prvo metlicama miksera (mikser nije uključen) da se mleko upije pa mutite dok ne počne da se zgušnjava. Zatim postepeno dodajte ostatak mleka i umutite čvrst šlag. Stavite ga u frižider da se hladi.

Priprema kore:

Dno pleha od rerne postaviti papirom za pečenje, pa papir premazati puterom.

Belanca prvo umutite mikserom u čvrst šne, pa dodajte šećer i dobro umutite. U umućeno dodati prvo brašno, pa lagano (rukom) umešati metlicom od miksera. Isto tako, metlicom, umešati i mlevene lešnike.

Smesu ravnomerno rasporediti na plehu, ali ne do samih ivica, neka bude nešto manjih dimenzija od dna pleha. Pazite da smesa svuda lepo legne na papir. Izravnajte, pa pecite koru u prethodno zagrejanoj rerni dok ne poprimi lepu braonkastu boju. Pečenu koru prebacite na kuhinjsku krpu, da papir bude odozgo, pa kada se malo prohladi, skinite papir. Ohlađenu koru isecite poprečno na tri jednake trake.

Karamel fil:

Šlag se već hladi u frižideru, a sada treba napraviti karamel i iseckati lešnike.

Isecite jedan veći komad papira za pečenje, zbog lakšeg baratanja sa vrućim karamelom.

Šećer stavite u šerpu sa većim dnom pa na srednje jaku vatru da se topi. Budite sve vreme pored šporeta, da šećer ne bi zagoreo. Nikako ne mešajte šećer jer će se napraviti grudve koje je maltene nemoguće rastopiti, a da deo otopljenog šećera malo ne zagori usput. Kako se šećer bude topio, izbijaće na površinu i tada možete da mu pomognete da se rastapa tako što ćete okretati šerpu odižući je sa ringle. Ako baš ostane vrlo malo šećera neotopljenog, sada možete malo promešati karamel, da ostatak ne počne da crni. Gotov karamel izručite na papir za pečenje, pa brzo razmažite širokim dugačkim nožem po papiru i ostavite da se poptuno ohladi.

Dok se karamel hladi na papiru, seckamo lešnike. Ja sam ih seckala malo krupnije, na štapiće, pa su se lepo osetili u filu. Seckajte ih krupnije ili sitnije, po ukusu.

Ohlađeni karamel rukom prvo izlomite na par većih komada, preklopite papirom za pečenje prebacite neku krpu preko, pa oklagijom izmrvite na komadiće. Deo karamela će se sprašiti, ali bi većina trebalo da ostane u komadima, da bi se oni osetili tokom konzumacije torte. :)

Na kraju dodajte izdrobljeni karamel i seckane lešnike u ohlađeni šlag i sve dobro izmešajte.

Slaganje torte:

Žuti fil podelite na tri jednaka dela, a karamel, na dva manja i jedan malo veći, jer ćemo premazati tortu i naokolo.
Ide kora, žuti fil, pa karamel fil, kora ...
Na kraju celu tortu premazati karamel filom. Ako vam se učini da filovi kreću da beže sa torte, pre poslednjeg premaza stavite je kratko u frižider.

Pravite je dan unapred, a najmanje 12 sati pre služenja, kako bi se dobro rashladila. Torta se solidno drži i narednih dana, ali vremenom karamel počinje da se topi i šlag da popušta. 

Imate od mene veliku preporuku za ovu torticu, a dopala se svima koji su je isprobali. Jedino joj je Deki nasao manu. Progunđao je kako nije dovoljno slatka :))

Prijatno!

Suva pita kao Česnica

Prošle godine sam objavila Božićnu pogaču i tada sam pomenula da moja svekrva za Božić pravi suvu pitu.
Slatka, preukusna suva pita, na fotografiji ispod, je njenih ruku delo. :)

Upoređivala sam recepte za ovakvu vrstu pite i nailazila uglavnom na varijante gde se pita zaliva šećernim sirupom. Ovde toga nema, ali je za samo filovanje korišćena poprilična količina šećera. Pita stajanjem postaje sve lepša, a glavna caka je da se u startnu dovoljno namasti.

Pored oraha, u nju se, po želji, dodaje suvo grožđe, mada se može staviti i sitno seckanih suvih šljiva, smokvi i urmi, što samo poboljšava ukus i sočnost pite.
Postoji i još jedan trik. Narenda se samo jedna jabuka i stavlja po malo na fil od oraha i šećera.

Potrebno je:

• 500g tankih kora za pitu
• 500g kristal šećera
• 500g mlevenih oraha
• suvog grožđa (opciono)
• 1 prašak za pecivo
• oko 150ml ulja
• oko 150ml kisele vode

Priprema:

Po mogućstvu uzeti veći dublji pleh u koji stane cela kora. Pleh vrlo malo podmazati uljem sa svih strana.
Suvo goržđe oprati, pa naliti sa malo vode da nabubri, ocediti i osušiti na salveti.
Razdvojiti kore, pa ih prebrojati. Ako ne staju cele u pleh, odseći viškove koje ćemo takođe da iskoristimo.
Izmešati orahe, šećer i prašak za pecivo. U šolju od 300ml sipati do pola ulje, pa dosipati do vrha kisele vode. Svaku koru poprskati ovom mešavinom koju pre prskanja svaki put malo promutimo, a svaku drugu filujemo smesom od oraha i šećera.

Dakle, ređa se: kora pa se poprska - kora, poprska se pa se stavi mešavina oraha i šećera i nabaca malo suvog grožđa - kora, pa se porpska itd. Na pola ređanja ubaciti novčić (opran i otkuvan, dezifinkovan alkoholom). Na kraju treba da ostanu dve kore, koje ćemo takođe malo porskati.
Naslaganu pitu iseći pre pečenja na kocke, pa ako je ostalo mešavine vode i ulja, naliti ravnomerno taj ostatak preko isečene pite. Pitu ispeći u prethodno zagrejanoj rerni, dok se stranice malo ne odvoje i ne porumeni odozgo.

Prijatno!

Američke palačinke

Po nekada osećam izvesnu dozu odbojnosti prema nekom jelu ili poslastici, svesno bez nekog posebnog razloga, a nesvesno, tačnije kada se malo zapitam zbog čega, zbog određenih predrasuda i neke moje čudne osobine da imam faze kada ne želim ništa da isprobam, ako nije blisko ovdašnjoj kuhinji. Takav je slučaj sa čizkejkom, takav je slučaj sa američkim palačinkama ...

... a onda su za fbi rukavice, u martu prošle godine, izglasani Ivanini blogovi So i biber i Dolce fooda. Jedan na srpskom, drugi na engleskom, oba izuzetno dobra. Kao i obično kada krećem u istragu, blogovi su dobili svoju fasciklu koju sam baš pristojno napunila. Između ostalog, ubacih i recept za klasične američke palačinke najviše da razbijem predrasude.

Da vas ne davim mnogo sa razlozima, na kraju nisam ni učestvovala u tom krugu, kao ni u nekim narednim, ali sam palačinke više puta pravila. Prvog puta sam se naterala da ih napravim, da vidim čega to famoznog ima u vezi sa njima. Mene su osvojile na prvi zalogaj, možda najviše jer me podsećaju ukusom i teksturom na uštipke koje nam je nana pravila i valjala u šećer sa cimetom. Ne moram da vam kažem da sam i palačinke umakala u šećer i cimet. :)) Ove sa fotografija su prelivene rastopljenim medom, kako ih najčešće konzumiramo, a pravila sam i neke voćne prelive. Ukusne su čak i kada su bez ičega.

Inače, kako kaže Ivana, najbolje su sa javorovim sirupom. Javorov sirup se kod nas može kupiti po meni suludoj ceni od skoro 700 din. za 250ml sirupa. Nije baš dotle došlo da ne mogu da ga priuštim, ali ću zadovoljavanje svoje radoznalosti ostaviti za neka malo bolja vremena i za te pare kupiti kilo meda. :)

Originalni recept i preporuke za serviranje pogledajte kod Ivane. Ja sam napravila samo vrlo malu izmenu, dodavši 20g brašna više, nego što je po receptu.

Na mreži se mogu naći razni recepti za ovu poslasticu, ali ja ovaj neću menjati jer je odličan i palačinke su preukusne kao tople, a nisu loše ni prohlađene.

Potrebno je (za 16 komada):

• 280g brašna
• 2 kašike šećera
• 2 kašičice praška za pecivo
• pola kašičice sode bikarbone
• malo manje od pola kašičice soli
• 1 kašika svežeg soka od limuna
• 475ml mleka
• 1 jaje
• 45g putera
• 1-2 kašike ulja za premazivanje tiganja

Priprema:

U mleko sipati limunov sok, promešati i ostaviti sa strane da mleko počne da se siri od kiseline. Ako je mleko veoma hladno, trajaće malo duže. Kada promešate možete da nazrete sitne komade zasirenog mleka i tada možete da radite dalje.

U jednoj posudi izmešati sve praškaste sastojke sa šećerom. Razmutiti jaje, otopiti puter, pa dodati oba u mleko i lepo izmešati. Zatim taj tečni deo smese dodati u praškasti i malo razmutiti žicom. Ne treba previše da se muti, tek malo u krug da se sastojci sjedine. Ako ostane neka grudvica brašna, nije problem. Smesa se vrlo brzo malo zgusne, tako da vas to ne buni.

Tiganj za palačinke podmazati uljem, zagrejati, pa u centar sipati smesu. Dovoljna količina za jednu palačinku je 1/4 šolje testa, pa ako imate one merice, poslužite se tom posudicom. U prevodu, to je zapremina od 60ml. Možete da se poslužite i nekom manjom kutlačom.

Palačinke pecite sa jedne strane dok ne dobiju zlatno-žutu boju, oko 1 minut je potrebno, okrenite na drugu stranu i kratko dopecite. Prilikom pečenja, po površini testa počnu da se prave rupice.

Ređajte ih standardno jednu na drugu i odmah poslužite.

 

Prijatno!

Mini feta zalogaji

Tina sa bloga Tina`s cookings je majstor u kihinji za mnogo toga, u šta se i sami možete uveriti ako posetite njen blog. Blog je dovjezičan (srpski i engleski), a recepti su lepo i sažeto opisani. Uz svaki recept, uživaćete i u divnim fotografijama, hrana je tu, čini mi se, samo da se pruži ruka. :)

Jako volim njena peciva, a ovog puta vam predstavljam Mini feta zalogaje, u originalu, Mini feta bites.

Original recepta možete pogledati ovde a ja sam ga izmenila sam u tome da nisam dodavala biber, pravila sam malo veće pogačice i pravila sam ga jednom sa običnim uljem. Obično, ili maslinovo, u obe varijante su odlične.

Potrebno je:

• 500g brašna
• 200g feta sira
• 100ml maslinovog ulja
• 1 jaje
• 1 kašičica soli
• 250ml tople vode
• kesica suvog kvasca
• 2 kašičice šećera - jedna za kvasac, druga u testo

Priprema:

Izmešati kvasac sa 1 kašičicom šećera, pa preliti sa delom od onih 250ml tople vode. Izmešati, pa ostaviti na toplom da zapeni.

Prosejati brašno, dodati so i kašičicu šećera, pa izmešati.

Fetu izgnječiti viljuškom, pa umešati u nju maslinovo ulje i jaje i sve lepo sjediniti. U tu smesu dodati polovinu količine brašna, izraditi varjačom, pa dodati ostatak brašna i rukama umesiti da se dobije glatko i elestično testo. Od testa napraviti jufku, blago je nauljiti sa svih strana, pa staviti u činiju, pokriti krpom i ostaviti da raste sat vremena.

Naraslo testo premesiti, ostaviti da kratko odstoji kako bi se lakše razvlačilo. Zatim ga razvući na debljinu od 1cm, pa vaditi pogačice. Tina radi sa modlom prečnika 3cm, ja sam radila sa modlom prečnika 5cm i dobila jedan i po pleh.
Pogačice ređati u pleh postavljen papirom za pečenje. Ne mora se praviti neki veći razmak, jer rastu više u visinu. Ostatke testa premesiti, pa iskoristiti i njega.

Po želji, pre pečenja, pogačice premazati žumencem razmućenim sa malo vode i posuti nekim zrnevljem.
Peći u unapred zagrejanoj rerni, dok lepo ne porumene, 12-15 min.

Ako ste ispekli malo veće pogačice, možete ih lepo iskoristiti za mini sendviče, kao što su ovi moji na fotografijama.

Prijatno!

Brownie

Ako se neki strani slatkiš dobro pelcovao u mojoj kuhinji, onda je to ovaj.
Mi smo uglavom zadrti što se slatkog tiče i forsiramo naše slatkiše, tek tu i tamo uleti nešto za probu. Isto tako smo i veliki ljubitelji čokolade. Ne znam šta se to desi s godinama, ali nekada nam je najmilije bilo da kupimo čokoladu, a sada nam je milije da imamo čokoladni kolač.
E tu nastaje problem. Treba mi kolač koga ću brzo spremiti, a da nije suv i da je dovoljno čokoladan, a bez preterano sastojka itd. Brownie se pokazao kao idealno rešenje.

Sa vrlo malo sastojaka, dobijete savršeno čokoladni kolač. Može se nadograđivati dodavanjem orašastih plodova i glazure, može se praviti i bez toga, može se jesti topao ili poptuno rashlađen - odličan je u svakoj varijanti.

Što se recepta tiče, postoji mali milon varijanti. Razlike se javljaju pre svega u odnosu količina sastojaka, pa preko upotrebe vrste čokolade, tipa brašna, sve do dužine pečenja od koje veoma zavisi i krajnja struktura kolača. Isprobala sam na ovu temu mnogo recepata i na kraju predstavljam vam onu, za koju sam odavno čula i koja kaže da je za savršen kolač potrebno:
koliko putera, toliko čokolade; duplo više šećera, a duplo manje brašna i dva veća jaja na 100g putera.
Skroz jednostavno i nama najbolje.

Kolač na mojim fotografijama možda deluje viši nego što je karakteristično za jedan tipičan brownie. On treba da bude malo niži, više pločast, ali verujte da je ovo malo i optička varka, jer ima i malo glazure kao i posip od pečenih lešnika. Najbitnije je da gornji i donji sloj budu pečeni, a sredina mekana i lepljiva, bukvalno kao da imate neki fil unutra. To se tempira vremenom pečenja.
Jednom sam ga duže pekla, pa je Deki rekao da sam omanula, jer je u prošlom bilo više fila, a kolač se uopšte ne filuje. :)

Brownie najčešće pravim u keramičkom pekaču veličine 21x12cm, pa su i količine manje, ali radite proporcionalno i neće biti greške.

Potrebno je:

• 80g putera
• 80g crne čokolade (75% kakao delova, ali može i manje)
• 150g kristal šećera
• 2 jaja srednje veličine
• 40g belog mekog brašna
• kašičica ekstrakta ruma opciono

za glazuru ovog puta

• 2 vršne kašike prah šećera
• 1,5 vršna kašika punomasnog kakaoa
• 6 kašika mleka
• 20g putera

Priprema:

Posudu za pečenje postavite papirom koji se premaže tanko puterom.
Jaja cela blago razmutite žicom, dodajte šećer pa još malo umutite žicom, da malo posvetli i zapeni.
U drugoj posudi otopite puter, dodajte čokoladu pa i nju potpuno istopite. Zatim dodajte ekstrakt ruma i dobro promešajte. Ovu smesu dodati u smesu sa jajima i sjediniti. Na kraju sipati prosejano brašno pa sa par kružnih pokreta žicom, sjediniti.
Ovde nema mućenja i bućkanja, da se ne ubaci puno vazduha u smesu, jer u suprotnom imate rupe u kolaču i ne naraste ravnomerno tokom pečenja, a nama treba kompaktan lepljiv sloj u sredini. Ako se pojavi koja rupica, nije tragedija, ali rupice nisu poželjne.
Smesa se izlije u posudu za pečenje i prilikom izlivanja se trudimo da svuda imamo jednaku debljinu smese.

Veoma bitan momenat je pečenje.
Rerna se zagreje na 20stepeni više nego što nam treba. Ako pečete na 180°C, zagrejte je na 200. Pečete na temperaturi na kojoj pečete korice za torte, to ne mogu da vam preciziram.
Dakle, zagrejali smo rernu.
Stavimo posudu i odmah smanjimo na radnu temperaturu. Pečemo 12 minuta, isključujemo rernu i ostavljamo još minut, vadimo napolje.
Gledajte na sat ili podesite tajmer, to je mnogo bitno. Ja uglavnom sve pečem otprilike i na gledanje, ali ovde gledam na sat. Dovoljno je da ostane minut duže i da ne dobijete dobru srukturu, što bi moj muž rekao, imate manje fila. :D Ako pečete kraće, dobićete efekat lava kolača.
U svakom slučaju pratite proces i zapišite temperaturu i dužinu pečenja. Možda nećete iz prve potrefiti radnu temperaturu. Kolač je dobar i kada se peče malo duže, ali je ovakav mnogo bolji.

Glazura:
Može i ne mora. Meni je najbolja za baratanje ovakva, a i ukus joj je pun, pomalo gorak, pa se lepo nadopunjuje sa pečenim delom.
U šerpicu prosejte kakao i prah šećer. Dodajte mleko i malo izmutite kašikom. Nemojte se brinuti što to ne liči u tom momentu ni na šta. Stavite na ringlu i postepeno zagrejte do ključanja. Kada počne da ključa, svi sastojci će se lepo sjediniti u kompaktnu masu. Dodajte puter i još malo prokuvajte. Videćete kako se smesa lagano zgušnjava. Ostavite par minuta sa strane da se prohladi.
Kolač istresite iz posude na drugu stranu, koja je ravnija. Lagano skinite papir za pečenje i kašikom nanesite glazuru. Ako malo pocuri naokolo, ništa strašno. Odmah pospite, bogato, krupno seckanim prepečenim lešnicama, a i ne morate. kao što rekoh, može i bez glazure, kao i bez posipa.

Prijatno!

Brza pogača

Kada smo bili klinci, mama nam je često pravila ovakvu pogaču, tačnije pogače. Male. Sa bratovljevim i mojim inicijalima. Obožavali smo ih, a bile su još slađe jer je svako imao svoju.

Pogača je idealna za situacije kada ste ostali bez hleba, a nemate vremena da mesite i čekate da narasta testo. Idealna je i kada bukvalno želite da se zasladite hlebom, da imate nešto lepo sa puno korice za "močenje", da prosto uživate. Posna je, pa je možete spremiti i za dane posta. Savršena u svakom smislu i vredi je isprobati.

Za nas dvoje, dovoljna je ona od 250g brašna, ispečena u maloj tepsiji. Vi povećajte mere po potrebi.

Potrebno je:

• 250g mekog brašna
• 125ml kisele vode
• 50ml ulja
• pola kesice praška za pecivo (6g)
• pola ravne kašičice soli (3g)

Priprema:

U posudu za mešenje prosejte brašno sa praškom sa pecivo i dodajte so, pa izmešajte. Napravite udubljenje u brašnu, dodajte ulje i kiselu vodu, pa zamesite glatku loptu testa. Testo lepo izradite, mesite bar 5 minuta. Ono se ne lepi i lako je za rad pa nema potrebe za dodavanjem ekstra brašna.

Tepsiju za pečenje nauljite ili postavite papirom. Prebacite na sredinu loptu od testa, pa nauljenim rukama razvucite u krug prečnika oko 20cm.
Viljuškom dobro izbockajte površinu testa, jer ako se to ne uradi, tokom pečenja će se gornja kora odovjiti od ostatka testa. Pospite po želji susamom.

Testo prekrijte krpom ili providnom folijom, ne bukvalno preko testa nego preko posude, pa ostavite da se odmara dok se ne zagreje rerna. Pogaču peći 15 minuta dok lepo ne porumeni sa svih strana.
Pečenu pogaču odmah, tako vrelu, zaviti u kuhinjsku krpu, pa ostaviti na rešetki da se prohladi.

Najslađe je da se lomi rukama, a ja je prosto obožavam uz sve. Zadnjeg puta je mirisala za doručak, uz najobičniju sardinu sa crnim lukom.

Prijatno!