Glasanje

 

    Nas dve nismo bliznakinje, ali kao da jesmo. Znamo se oduvek. Razlika je u tome što je ona udata, ima decu, unuke, a ja nemam ništa od tog. Ona je fina, odmerena, svaka joj je na mestu, dok ja lajem na zvezde, posebno kad mi pukne film. Ona ne psuje nikad, a i ako joj se omakne to su one lepe psovke tipa ; Idi u peršun. Ja kad opsujem to pas s maslom ne bi poliz’o. Ipak, ne stidi se ona mene nikad, čak i kad lanem onako kako ne treba. Kaže, voli ona mene baš takvu kakva jesam, a kakva bi ona volela da bude, bar ponekad.

    Ja nikad nisam htela da budem kao ona. Ja sam slobodna, živim slobodno, kažem šta hoću, kako hoću, ne merim, ne sečem, što na um to na drum. Ona je zarobljenik vaspitanja, znanja, morala  i što šta čega usput. Sad, da se razumemo, nisam ja  baš sušta suprotnost glede sveg tog, ali kod mene nema cile mile. Nego, da ne davim previše jer sam htela da pišem na naslovnu temu.

    Sedimo, jednom, nas dve tako, pijuckamo kafu i pričamo o svemu i svačemo, pomalo. Na kraju dođosmmo i do teme glasanje.

• Pitam ja nju; Za koga ćeš sad da glasaš? Kad ona meni, ni pet ni šest; 

•  Za ove na vlasti.

U sunce ti poljubim. Pade mi mrak na oči iz mesta, ali, izbrojah nekako do deset i upitah mirnim glasom;

• A zašto, ako mogu da znam?

Zauze ona pozu, kao da će da mi održi vakelu i poče sa deklamacijom.

• Vidi, vlast je vlast, a svaka vlast treba da se poštuje i..

• Šta reče, skočim ja kao iz katapulta izbačena da sam? Da se poštuje, kažeš? A šta ja to treba da poštujem glede ovih koji mi jedu parče po parče života i ispijaju mi i ono malo optimizma i snage da se borim za opstanak, kažem ja njoj onako fino, kako bi i ona meni.

• Sedi, smiri se, srčka će da te strefi bez razloga- ona meni doli ulje na vatru i ne znajući.

• Bez razloga, kažeš, bez razloga vrisnuh iz petnih žila! Kako bez razloga kad su mi uzeli i od tog malog što imam, a nameru da vrate bar na staro i ne pomišljaju. Koju pizdu materinu ti zastupaš  tezu da glasaš za ove na vlasti, a sama se jedeš ko mlad mesec jer ti deca žive tako kako žive jer sa doktoratima mogu guzicu da obrišu od ovih lopova koje zabole ona stvar za bilo čiji opstanak ovde osim isključivo za sopstveni.

Tu ti se zagrcnuh od pljuvačke koju nisam stigla da progutam jer sam taman uhvatila zalet da joj skinem koprenu s očiju, kad ona meni ni pet ni šest.

• Slušaj malo, umesto što skačeš tu ko Damjanov zelenko, za promenu slušaj! Kad umem ja tebe da slušam kad počneš da baljezgaš budi bar jednom fina pa saslušaj ti mene!

• Baljezgam, skočim ja ko furija. Nisam znala da ti moje razgovore sa tobom svodiš na baljezgarije.

• Ama, spusti loptu već jednom da kažem ono što sam naumila jer ću pored tebe da zaboravim i kako se zovem, nastavi ona.

Udahnuh čujno, izbrojah do deset još jednom, opsovah sebi u bradu i sedoh gledajući pored nje. Nisam htela ni da je okrznem pogledom koliko me je izbacila iz  živčanog mi mira. Mada, kad se povede razgovor o ovoj vlasti, mene nije teško izbaciti iz mira jer mi dođe da im se majke majčine uzduž i popreko, pa preko predaka i naslednika pa dokle stignem. Nema veze što nemam alat za to, samo da mi je da ih..

Vidi ona da sam se primirila i rešila da nastavi. Ovog puta nekim, kao, umilnijim nastupom.

• Znaš Lenka, zove me tako kad hoće da mi podilazi, meni je moj ujak govorio da uvek glasam za one koji su na vlasti. Sedi, nemoj da skačeš, odmah ću da ti objasnim zašto. Vidi, govorio je da su se oni dovoljno za svojeg mandata nakrali, nafatirali i obezbedili pa će u novom mandatu da ostane nešto i za nas obične smrtnike. Eto, zato ću da glasam za iste, tj. za njih.

Kad to reče, kao da se nekako izduvala, ko probušeni balon i skvrčila u onoj stolici preko puta mene, kao da se smanjila. Gledala je u mene širom otvorenih očiju iz kojih je virio neki majušni prkos koji kao da me je začikavao; Ajd sad da te vidim!

• Pa ti nisi normalna, dreknuh ja iz petnih žila! Da glasaš za lopove, secikese, prevarante, plagijatore, grobare i usputnu tajkunsku kamarilu! Da glasaš za one koji zidaju fatamorgane od gradova, crkve pokajnice, puteve do svojih vikendica, čija se deca školuju van ove zmlje dok ovde bolesna deca umiru jer nema fondova za njihove lečenje u inostranstvu, a kod nas nema ni tehnologije, a ni S od stručnjaka da bi se ovde, kod kuće lečili, a sve to o državnim jaslama, od nas, od naroda uzeto od raznoraznih poreza, prireza, doprinosa i samodoprinosa! Jel ‘oćeš da nam uvedu porez na vazduh i vodu u sledećem mandatu pa da bude baš onako, da nas nema  ispod šljive da preteknemo?

• Pa za koga onda da glasam, upita ona mene mirno kao da smo o frizurama pričale, a ne o najžešćoj temi koja se ovih dana raspreda naveliko i naširoko po novinama i svim svetskim, a i ovdašnjim društvenim mrežama?

E tu skočih i poleteh ka izlaznim vratima i onako usput joj rekoh;

• Ma da se nosiš u tri pizde materine ti i glasanje i ti za koje ćeš da glasaš i kad sam došla na tu kafu koja mi je presela. Još da ti dajem savete za koga da glasaš? Sad si me videla pa ko zna kad ćeš. Boli me ćoše od Avale za koga ćeš da glasaš!

Ostade ona razjapljenih usta od iznenađenja, ja izleteh ko tajfun, zalupih vratima i strčah niz stepenice na ulicu. Mal' ne sruših čoveka u prolazu. Isp’o bi jadničak kolateralna šteta, a ni kriv ni dužan.

Sad, da vam pravo kažem, kad se ona i ja nismo usaglasile za koga da glasamo kako li će ostalih kusur miliona?

Eto, ta mi se misao mota ovih dana. A i ona, nikako da mi se javi, da me zovne. Uvek ona mene zovne iako ima obaveza više od mene. Mora da je strašno ljuta jer sam je oterala u pizdu materinu, nju, onako finu.

Šta ću. Lepo rekoh, kod mene nema cile mile. Uzmi ili ostavi.

PS: Slike je sa Google.