Novogodišnji/porodični ukrasi/portreti

 

Doneli smo jelku i pronašli na YouTubu varijantu Zvončići na šest načina,iako sam ja pre bila za Sinatru. Montirali ,da ne preterujemo - montirala sam lampice,jelka me je izbola,ali kad sam zakačila prošlogodišnje porodične ukrase/portrete sve je posle toga bilo super.

POtrebno :

-mlađe dete od nepunih šest godina raspoloženo za saradnju
-deblji karton za ˝okvir˝
-inspiracija za ukrašavanje ˝okvira˝ - mi smo koristili tempere u stiku (iliti Faber-Castell solid poster paint)
-crni hamer kao pozadina
-saradnja mlađeg deteta - koja podrazumeva crtanje & izrezivanje mini porodičnih portreta 
-poneki cirkon za svetlucanje
-zumbalo & trakica da bi sve to izgledalo kao pravi novogodišnji ukras 

Inspiraracija :  I Heart Crafty Things

Jezero Zaova u leto i jesen

 

Prva poseta jezeru Zaova je bila propraćena komarcima.I to sa mnogo komaraca,jedino je na julskom suncu moglo da se na miru sedi.Ali bilo je lepo - jezero,zelenilo,tišina... Stazu koje ide kružno oko jezera smo skoro pa pretrčali,a fotografije su uglavnom mutne od mlataranja rukama da bi se odbranili od komaraca.Naivno smo pomislili da ako ih na početku nema da ih neće biti ni kasnije u šumi sa one druge strane jezera...

Ostala je ideja da sve to ponovimo na jesen bez komaraca,uz šuštanje opalog lišća.

Jezero Zaova je veštačko jezero i izletište ušuškano u šumi u blizini manastira Zaova (za koji je vezana,recimo interesantna,legenda o nastanku),a najbliži grad je Požarevac.Jezero posećuju uglavnom ribolovci (i uglavnom ostavljaju đubre za sobom) i po neki zalutali izletnik.

Dilema da li je za kupanje nije rešena,ali obala i prilaz su letos bili neočišćeni od trave.Deci za brčkanje nogu to nije smetalo. 

Jedna strana obale je uređena sa postavljenim klupama i tu se nalazi Lovački dom - koji kako piše na tabli ponedeljkom ne radi (možda je oba puta bio ponedeljak).

Oko jezera postoji kružna staza,od nepunih 2 km,koja je na momente malo strmija i u jednom trenutku zahteva prelazak preko jednog zalutalog kraka jezera koji na karti nije obeležen kao voda.Verovatno bi moglo još par stotina metara da se produži šetnja,ali novembarsko sunce je polako zalazilo pa je bilo vreme za povratak.

Kako u julu okolina jezera obiluje komarcima,tako u novembru je sve puno pečuraka raznih boja i oblika.

Šetnja počinje preko brane nakon čega se brzo stiže do drvenog mostića.Potom se nailazi se na par vikendica posle koji se ulazi u šumu.

Lepo,osamljeno mesto za piknike van sezone komaraca,beg na čistiji vazduh i šetnje kada dani okraćaju.

Kanjon Matke sa decom

Od letos često razmišljam koliko je dobro imati tako nešto kao što je kanjon Matke na nepunih 2o km od glavnog grada,tj.Skoplja.Kod nas skoro nepoznata destinacija što je prava šteta naspram količine zelenila & lepote koju nudi.

Prošlog februara posle teksta o kanjonu na sajtu Zapali iz grada počela je da se javlja ideja: skretanje s puta na povratku sa mora na par dana,a supanje u kanjonu kao odličan izgovor za sve to.

Posetu Makedoniji počeli smo jutarnjim obilaskom Skoplja,taman po volji jedne petogodišnjakinje - u centru su svuda unaokolo statue konja i sl. uz koje je ona đipala,njištala i nije pravila problem prilikom pešačenja iako je u osam sati već počelo da bude nepodnošljivo vruće.

Letovanje = kampovanje

Posle kampa Armenistis koji je grad u malom i može da primi dve/tri hiljade ljudi naš šator je preseljen u River kamp Salamander u dvorište jedne kamene kuće,pored reke Treske,gde živi pas po imenu Baster.

I ispalo je sjajno,hvala Igoru i Todoru za sve...

Dovoljno je samo da se bude tamo,da se sedi uz reku ili ljuljuška u ležaljci.

Šta smo mi radili:

- dan prvi:  Ništa

Deca su istraživala dvorište,mi smo podigli šator i odmarali oči u reci.

- dan drugi: Šetnja stazom u kanjonu Matke

Staza je okarakterisana kao žuta,tj. патека за неискусни планинари,većim delom je u hladovini i spušta se u više navrata do vode tako da je uglavnom prijatno za šetnju.Nije fizički zahtevna, pretežno ravna,atraktivna je,obezbeđena ali na nekim delovima manju decu za ruku i oprez.Mnogi kao najveću manu zameraju jer ne vodi nigde,tj.na kraju staze je ograda i na suprotnoj obali se vidi ulazak u pećinu Vrelo - ako se to ne zna može biti razočaravajuće.Mi smo to rešili sa decom tako što smo tražili Veliku Ništicu tj.veliko ništa,do koga ipak nismo stigli.Posle smo čuli da staza u jednom pravcu ima oko 3,5 km.

Plan je bio da se posle šetnje vozimo brodićem i prođemo istu rutu-ovaj put vodom,ali smo ostali bez denara posle ručka u restoranu.Rezervni plan: sladoled pored reke Treske.

Tips&Tricks: 

-poželjno je poraniti zbog parkinga,posebno vikendom kada su velike gužve zbog organizovanih obilazaka.
-veliki sladoledi = malo para
-ko voli pečen kukuruz biće mu pravo uživanje,ima ga na svakom koraku (kao i klipova okolo,ali to je druga priča)

- dan treći: Iznajmljivanje kajaka & supanje u kanjonu

Postoje dve varijante: vožnja brodićem (kraća tura i duža sa posetom pećine) & iznajmljivanje kajaka na sat (dvosedi i jednosedi).

Iznajmili smo jedan kajak i nije bio problem da našu SUP dasku naduvamo tu na flosu.Ispostavilo se da vožnja jednoseda nije lagana kao što bi neko mogao da pomisli,možda čak i da se podsmeva veslačima dan ranije pitajući se zašto tako smotano veslaju i sporo se kreću.
Do pećine Vrelo i nazad trebalo nam je oko tri sata uz posetu pećine i pauze za kupanje.
Inače peštera Vrelo smatra se najdubljom podvodnom pećinom u Evropi,možda i svetu ali nije istražena do kraja.

Tips&Tricks:  prvo obilazak pećine pa tek onda kupanje

-dan četvrti: Jezero Treska

Na jezeru Treska nekada je postojao kamp i po priči tamo se leti kupalo celo Skoplje.Od toga je preostalo oko 42 ruinirane svlačionice,razrušeni sanitarni čvorovi,poneka kamp prikolica i koze koje slobodno brste okolo.Nismo išli sami,tj.bez lokalnog društva mislim da nam ne bi bilo prijatno.

-dan peti: Šetnja do manastira Sv.Nikola Šiševski 

Staza počinje na suprotnoj obali,prelazi se brodićem preko jezera.Pretežno je u hladovini,nije dugačka,potrebno je oko pola sata do gore,ali je uspon konstantan i moguće je džvanjkanje mlađih naraštaja.Kada se stigne do manastira i baci pogled na kanjon uglavnom sve prestaje.

Manastir je zaključan,ali klupa pokraj zidina je vrlo zgodna za predah u hladovini (i par partija Crnog Petra).U dvorištu postoji česma i planinarsko sklonište.

Pri povratku paziti na kamenje koje se kotrlja i odranja.

Tips&Tricks:
-kome nije do penjanja može samo da pređe čamcem i  uživa na klupi u miru u pogledu na patkice i vikend gungulu sa druge strane.Poneti kafu i sl.

-dan šesti: Lagano pakovanje & polazak

Za neki sledeći put:

-Propustili smo da posetimo Izložbeni centar Matka,loša kombinacija gledanja na sat i neradnog ponedeljka.

-Pećina Vrelo je otprilike na pola kanjona,ostala je druga polovina.

-Interesantne pešačke ture koje nisu za jul mesec i deca još malo da porastu.

Traženje nove destinacije u Makedoniji za skretane sa puta sledećeg leta je u toku....

Rođendansko putovanje u kratkim crtama

Kraj maja, 2018.god.

Dan prvi: stigli,smestili se,ručali,vožnja biciklama po gradu i potraga za menjačnicom,uspavljivanje mlađe devojke u sedištu,pauza za spavanje na ramenu,par sati u Decathlon-u,večernja šetnja kroz grad zahvaljujući poslepodnevnoj dremki,Festival vina i drvene klupe u parku,vino u staklenim čašama i ljudi koji plešu uz muziku,ubrzo nazad zbog umora starije.

Dan drugi: rođendansko jutro mlađe devojke uz balone,biciklom do Tise,kratko vreme u zelenilu parka i kraj fontane ispred muzeja Mora Ferenc,odlazak u Aquapolis oko podneva,vožnja niz tobogane x beskrajno,langoši po kiši,boravak skoro do zatvaranja bazena,borba sa snom mlađe u sedištu bicikle do zgrade,kraj dana uz mađarske crtaće za stariju.

Dan treći: napuštanje smeštaja,odlazak do centra biciklama,sreća zbog igranja velikim kockama ispred Univerziteta,Muzički sat u 12 i 15 na trgu,sladoled i sve lagano do odlaska u Zoo vrt,hranjenje foka,kolutići luka i kartanje po kiši,vožnja biciklom po kiši preko pola Segedina do automobila,traženje puta za Sziksósfürdo Strand és Kemping,smeštaj u bungalove,vožnja trotineta po kampu i mirno veče pored jezera.

Dan četvrti: nebo kao pred smak sveta,pentranje po spravama na igralištima u kampu,ljudi koji dolaze na jezero kao da je +35,deca koja vrte hulahop po kiši,dan bez žurbe i razmišljanja da bi trebalo negde da stignemo,kupanje u jezeru posle kiše sa malim Mađarima,sunce,žuta i crvena boja oko nas,pivo i sladoled pored jezera,još sladoleda,sve lagano...

Dan peti: i dalje sve lagano,doručak uz cvrkutanje,kupanje,plivanje,skakanje sa flosa,sladoled i pivo,još kupanja,spuštanje niz tobogan,lagana vožnja biciklama po okolini posle ručka,sve u krug skoro do zalaska sunca i sladoled za srećan put.