Грчки језик

Грчки језик Ελληνικά
Говори се у:	Грчка, Кипар, Албанија, околне територије и друге државе
Укупно говорника:	12 милиона
Генетичка подела:	Индоевропски језици Grčki Atički Savremeni Grčki
Званични статус
Званични језик у:	Грчка, Кипар
Језик регулише:	?
Језички кодови
ИСО 639-1	ел
ИСО 639-2(Б)	гре
ИСО 639-2(Т)	елл
СИЛ	ГРК

Грчки језик (грч. Ελληνικά [Еллини’ка]) је индоевропски језик који се среће већ око XIV века пне. у критским записима познатим као линеар Б. Микенски грчки овог периода се разликује од каснијег класичног или античког грчког из VIII века пне. и касније, када су текстови већ записивани грчким алфабетом.

Савремени грчки је живи језик и један од најбогатијих језика данашњице, са фондом од преко 600,000 речи. Неки стручњаци пренаглашавају његову сличност са хиљадама година старијим класичним грчким. Разумевање између ова два језика је ствар расправе. Језик из хеленског и византијског периода је много ближи савременом грчком. У периоду од 1834. до 1976. притисак је вршен да се у званичној употреби користи катаревуса (гр. Καθαρεύουσα [катха’ревуса]), 'пуристички' језик којим су занемаривани векови природних лингвистичких промена и којим се желело вратити грчки на класични облик. Овај облик је био присутан у званичним документима, као и у штампаном облику, али свакодневни говор грка је био другачији. Он је напокон прихваћен као званични језик 1976. и познат је као димотики (гр. Δημοτική [Димоти’ки]). Ипак, многе речи су остале неизмењене током векова и ушле су и у друге језике. Типични примери оваквих речи су асторномија, демократија, антропологија, театар...

Историја

Серија чланака о хисторији Грчке
Хеладски период	око. 3200–1050. пне.
Егејска цивилизација	прије 1600. пне.
Микенска Грчка	око. 1600–1200. пне.
Мрачно доба	око. 1200–800. пне.
Античка Грчка	776–323. пне.
Хеленистичка Грчка	323. пне.–146. пне.
Римска Грчка	146. пне.–330 н.е.
Бизантска Грчка	330. н.е.–1453.
Османска Грчка	1453–1832
Модерна Грчка	послије 1832.
Теме
Грчки језик	Грчка књижевност
Војна хисторија	Имена Грка

Порекло

Постоји много тероија о настанку грчког језика. Једна од њих говори да је настао миграцијом прото-грчког становништва у данашњу Грчку, што се датира између 3200 и 1900 пне. Друга сматра да је језик еволуирао из раног индо-европског језика.

Линеар Б

Прво познато писмо грчког језика је линеар Б, по природи слоговник, кориштено у архаичном микенском дијалекту. Линеар Б није дешифровано све до 1953. Након пада микенске цивилизације, у периоду од око 500 година писање или није постојало, или су сви записи уништени. Од раног класичног периода, грчки језик се пише грчким алфабетом, за који се претпоставља да је потекао од феничанског. Ово се десило отприлике у Хомерово време.

Антички грчки дијалекти

У архајском и класичном периоду издвајала су се три дијалекта грчког језика, аеолски, јонски и дорски, што одговара трима главним грчким племенима, Аеолијанцима (претежно насељеним на Егејским острвима), Јонцима (насељеним у данашњој Турској) и Дорцима (становници Пелопонеза, као што су Спартанци). Хомерови Илијада и Одисеја су писани врстом књижевног јонског дијалекта уз позајмице из неколико других дијалеката. Јонски је, стога, постао примарни књижевни језик древне Грчке све до успона Атине у касном V веку. Дорски је био стандардни за лирску поезију, као што су хорске оде грчких трагичара.

Атички грчки

Атички грчки, субдијалект јонског, је био вековима језик Атине. Већина класичне грчке књижевности која нам је данас доступна је написана атичким грчким, укључујући текстове Платона и Аристотела.

Кини грчки

Како су Грци колонизовали подручје од Мале Азије до Египта и од Гибралтара до Средњег Истока, тако је и се грчки развијао у многобројне дијалекте. Александар Македонски (356 пне.-323 пне.) је био пресудан чинилац у уједињавању ових дијалеката у јединствени облик зван Кини, арх. Коине (гр. Κοινή [Ки’ни – Кои’не]), према грчкој речи која значи 'заједнички'. Кини грчки се често назива и грчким Новог Завета.

Увођењем заједничког дијалекта, Александрова војска је лакше комуницирала међусобно. Језик су учили и становници окупираних земаља, чиме је грчки постао светски језик.

Од Хеленског до Отоманског периода

Грчи језик је наставио да се развија и након Александра, током Хеленског периода (323 пне. – 281 пне). Током овог периода појавила се Септуагинта, грчки превод хебрејске Библије (Танах).

Током векова, грчки је био 'лингва франка' целог Римског царства. Након пада Царства 476. н.е., грчки је наставио да се користи као званични језик Источног римског царства (касније Византије) све до пада Цариграда у турске руке 1453.

Током Отоманског периода, грчки у писаном и говорном облику је потиснут и у многоме се променио. Овај период се завршио пропашћу Царства у I светском рату и формирањем нове грчке државе 1919.

Савремени грчки

Из ових основа је настао савремени грчки данашњице. Он има два облика, један донекле вештачки, конзервативни зван катаревуса (гр. Καθαρεύουσα; који садржи много античких речи изговорених на модернији начин) који је био званичан до 1976. и други, 'народни' (што му и име говори Δημος – 'народ'), димотики (гр. Δημοτική), који је данас званичан језик Грчке.

Граматика

Грчки, као и многи старији индоевропски језици је врло 'измењив' језик, односно, именице се мењају у пет падежа (номинатив, генитив, датив, акузатив и вокатив) три граматичка рода (мушки, женски и средњи род), три граматичка броја (једнина, двојина или дуал и множина). Глаголи имају четири граматичка стања, три глаголска односа (пасив, актив, субјектив), као и три граматичка броја. Грчки је један од ретких индоевропских језика који је очувао тзв 'синтетички' пасив. Димотики је изгубио датив, осим у пар израза као εν τάξει [ен ’даxи] што значи 'у реду'. Остале приметне промене у граматици су и губитак инфинитива, дуала као и поједностављење система граматичких префикса.

Фонологија

У грчкој фонологији постоје одрећена 'санди' правила, нека писана, а нека не. Тако се, на пример, ν пред билабијалним и веларним сугласницима изговара као м и нг, респективно, и пише се μ (нпр. у συμπάθεια) и γ (нпр. у συγχρονίζω) ако до промене долази унутар речи. Архаична реч ἐστὶ [ес’ти] са значењем јесте, у савременом језику добија ν у акузативном члану (τον и την) које се губи зависно од слова којим почиње следећа реч. Ово правило се назива непостојано ни. У τον πατέρα, прва реч се изговара [том], а с обзиром да се комбинација м+п чита као мб, цела ова комбинација се чита [том ‘батера].

Историјске фонетске промене

Главне фонетске промене између класичног и савременог грчког се огледају у поједностављењу система самогласника и промени неких сугласника у фрикативе. Класични грчки је имао пет кратких и седам дугих самогласника, као и бројне дифтонге. Ово је умањено на једноставан пет-сугласнички систем. Најочигледнија је промена звукова и, ē, y и ои у једноставан самогласник и. Сугласници б, д и г су постали в, дх [ð] и гх [гʰ]. Аспиранти пх, тх, кх су постали ф, тх [þ], кх [χ].

Писмо

Грчки се пише грчким алфабетом који потиче из VIII века пне.. Он се састоји од 24 слова, и то:

Αα Ββ Γγ Δδ Εε Ζζ Ηη Θθ Ιι Κκ Λλ Μμ Νν Ξξ Οο Ππ Ρρ Σσς Ττ Υυ Φφ Χχ Ψψ Ωω

Разне грчке азбуке потичу из семитске или феничанске азбуке. Имена, облике и редослед слова Грци су позајмили од Феничана, чија је цивилизација старија. Феничани су имали много колонија на острвима Егејског мора, па су тако дошли у контак са Грцима. Традиција приписује стварање грчког писма разним личностима, као што је Паламед, Агамемнонов синовац, или песник Семонид Кејанин (са острва Кеј). Ова предања, као и Херодот, слажу се да је 16 слова, највећи део азбуке, увео Кадмо Феничанин, који се настанио у Беотији ( његово име изгледа истоветно са феничанским Qадми, што значи "човек са истока" тако да Кадмо представља персонификацију или митског претка феничанских досељеника названих Καδμέιοι). Феничанска азбука се изменила на грчком тлу увођењем самогласника. Имена грчких слова немају значење у грчком, али га имају у семитским језицима, као што је феничански и јеврејски. Што се тиче порекла феничког писма, оно се поистовећује са египатским хијерафским писањем, тј скраћеном облику или курзиву хијероглифа којима су се служили свештеници. Тачно време када су се грци сусрели са писањем не може да се одреди. Први тачни извештаји потичу из 7. века пне. из ког су периода неки натписи. У 6. веку пне. је свакако било у употреби, јер су тада писали хроничари Кадмо и Хекатеј, а Солон и Драконт су дали своје законе. Тако долазимо до тога да се увођење феничанског писма стави у 8. или чак 9. век пне. а баш тада је грчка уметност била под највећим утицајем феничанске. Феничани су, као и сви остали семитски народи, писали с десна на лево, а то су и Грци у почетку радили, а затим су редове писали наизменично, с десна на лево и обрнуто, а на крају су усвојили писање с лева на десно, као што је и данас. Међутим, главни недостатак семитских писама су самогласници, те су обележавали само скелет речи, а не целу реч. Онда су Грци мудро одлучили да 1,5,6,10 и 16. слово феничанског писма употребе за означавање самогласника α,ε,υ,ι,ο. Онда, како су Феничани имали неке гласове које Грци нису имали, искористили су их за означавање својих гласова, па је тако 9. слово постало знак за θ, 15. за ξ и тако даље. Тако су Грци дошли до азбуке од 21 слова:

Αα Ββ Γγ Δδ Εε Фф (дигама) Ζζ Ηη Θθ Ιι Κκ Λλ Μμ Νν Ξξ Οο Ππ Qq Рρ Σσ Ττ

Постојале су многобројне локалне различитости које су издвојиле алфабете на два основна типа: Источни или јонски и Западни или Халкидски. Јонски алфабет претрпео је многе последице које су можда изазване променама у говору: знаци Ф (дигама) и Q (тврдо к) испали су из употребе, а Х које је првобитно значило оштар дах, постало знак са дуго и отворено е. Уведен је и знак Ω ω - модификација од о, да би се разликовало дуго и отворено о од кратког и затвореног. Ове разне промене извршене су вероватно пре 500. године пне. Старо атичко писмо које се употребљавало у Атини пре 403. године пне. се у неким појединостима разликовало од јонског. Јонски дијалекат је полако пристизао у Атину, па је тако 403. године пне. јонска азбука службено уведена у Атини. Примена новог писма узроковала је да многа дотадашња књижевна дела буду преписивана новим алфабетом. Дуго су грчка слова, уницијална (унициалес литтерае) личила на велика или капитална слова у текстовима, на камену, са том разликом што су почетна слова често узимала заокругљене облике... нпр. C уместо Σ, ω уместо Ω. Навика да се брзо пише у свакодневним пословима створила је курзивно писање, у којем су слова слична нашим малим словима. Почевши од 9. века уницијална слова су употребљавана врло ретко, а курзивно писање малим словима постаје правило. У почетку је свако слово носило акценат, али се касније то поједноставило. Аристофану из Византије се приписује и проналазак размака, али се знаци за раздвајање међу речима налазе и у најстаријим грчким натписима. Рукописи пре 6. века ретко приказују спирате, писани су уницијалним, непрекидним словима, речи нису одвајане, осим тамо где се завршава један одељак. За обележавање бројева, од 1 до 24, коришћена су слова, почевши од 4. века п.н.е, а то су применили и александријски граматичари, поделивши Илијаду и Одисеју на 24 књиге. За остале бројеве:

1 - 4: I, II, III, ИИИИ
Γ: 5
Δ (δέκα): 10
Η (χεκαδόω): 100
Χ (χίλιοι) : 1000
Μ ( μύριοι): 10 000

Пример

Господња молитва (Оче наш) на грчком (према Мат. 6:9-13):

Πάτερ ημων ο εν τοις ουρανοις αγιασθήτω ττ ονομά σου·
Ελθέτω η βασιλεία σου· γενηθήτω το θέλημά σου, ως εν ουρανω και επι της γης·
Τον αρτον ημων τον επιούσιον δος ημιν σήμερον·
Και αφες ημιν τα οφελήματα ημων, ως και ημεις αφίεμεν τοις οφειλέταις ημων·
Και μη εισενέγκηςημα ιεπειρασμόν, ἀλλὰ ρῦσαι ἡμᾶς ἀπὸ τοῦ πονηροῦ.
Ὅτι σοῦ ἐστιν ἡ βασιλεία καὶ ἡ δύναμις καὶ ἡ δόξα εἰς τοὺς αἰῶνας·
ἀμήν.

Повезано

• Језици и породице језика
• Грчки алфабет
• Грчки бројеви
• Грклиш
• Грико језик
• Цаконијски
• Јевански

Екстерни линкови

Грчки језик на Wикимедијиној остави

• Научите грчки – званични сајт Грчког института за језик и говор
• Сајт о грчком језику
• Кратка историја грчког језика Архивирано 2006-04-27 на Wаyбацк Мацхине-у
• Пројекат 'Перзеј'
• Бесплатни извори за учење како класичног тако и савременог грчког Архивирано 2004-02-19 на Wаyбацк Мацхине-у
• фонт Атхена Архивирано 2020-08-01 на Wаyбацк Мацхине-у, јавни политонски грчки фонт
• Гентиум Архивирано 2006-04-12 на Wаyбацк Мацхине-у Уникод фонт који садржи и политонска грчка слова
• Научите грчки
• Научите Класични грчки
• Грчко-Енглески и Енглеско-Грчки речник