Плавуша је назив који се користи за жену чија је коса свијетле боје, односно "плава". Боја косе може варирати од блиједожуте до нијанси које прелазе у риђу. Таква боја је недостатак пигмента који се зове еумеланин.

Фотомодел Степхание Пратт

Плавуше се у природи појављују релативно ријетко, тако да их има око 1,8 % у свјетској популацији. Иако се појављују међу свим етничким групама и расама, њихова највећа концентрација је у Европи, због чега се дуго погрешно држало да природне плавуше само у Европи, односно да су искључиво европског поријекла. Након Европе, свијетла боја косе је најчешћа међу аустралским Абориџинима.

Према најновијим генетским истраживањима, релативна бројност плавуша у Европи је релативно нови феномен, односно особе свјетлије косе су се почеле у већем броју појављивати тек прије 11-10.000 година. Једна од теорија тврди да је то посљедица сексуалне селекције, односно да су тешки увјети живота, односно велики број несрећа током лова за вријеме посљедњег леденог доба довели до неравнотеже у броју мушкараца и жена. Тако је на велики број жена долазио релативно мали број мушкараца. Међу женама су оне са свијетлијом косом изгледале "егзотичније" и атрактивније, те имале предност у избору мушких сексуалних партнера, што је омогућило њиховом рецесивном гену да се репродуцира.

Током каснијих вијекова, плавуше су се, поготово у крајевима гдје нису постојале у природном броју, сматрале "егзотичнијима", тако да су у старом Риму богате жене куповале перике направљене од косе германских робова и ропкиња, односно бојале косу у свијетло ("плаво").

У 20. вијеку су пак, плавуше постале метом сексистичких стереотипа који такву боју косе везују уз недостатак интелигенције односно промискуитет. Такви се стереотипи одржавају, између осталог, кроз вицеве о плавушама.