Антонин Пије

Антонин Пије, пуним именом на рођењу Тит Аурелије Антонин (лат. Титус Аурелиус Антонинус), а након усиновљења Тит Аурелије Фулво Бојоније Арије Антонин (лат. Титус Аурелиус Фулвус Боиониус Арриус Антонинус), након ступања на престо назван Пије (лат. Пиус = "Побожни"), рођен 86. год. н. е., ступио на престо 138. године, умро 161. године, био је римски цар, наследник и посинак Хадријанов, припадник антонинске династије и четврти у низу "петорице добрих царева".

Биста Антонина Пија

Антонин Пије отелотворује Римско царство на његовом космополитском врхунцу. Он сам био је галског порекла, а његова жена хиспанског. За већину људи његова је владавина била просперитетна и царство под њим залужује похвале које му је упутио савремени писац Елије Аристид. За разлику од Хадријана, Антонин је мало путовао; он је остао у Италији, где је 148. године прославио 900. годину од оснивања Рима. Принцепс и сенат били су у изванредно добрим односима, а речи транqуиллитас (= "мир") и цонцордиа (= "слога"), коване на Антониновом новцу, нису биле само празне пароле. На другим артефактима из доба његове владавине с правом стоји израз фелицитас темпорум (= "доба среће"). Ипак, устанци и нереди у многим пограничним областима (Британија, Дакија, Мауретанија, Египат, Палестина итд.) представљали су опасне симптоме, иако су царству као целини они изгледали као удаљени инциденти, како каже Елије Аристид. Антонин је мудро проширио Хадријанове границе у Дакији, у рајнској области и у Британији (где је северно од Хадријановог зида подигнут нов бедем, који је бранио римску границу од нових упада). На истоку, Антонин је дипломатским путем спречио упад Парћана у Сирију. У црноморској области пружио је подршку граду Олбији и победио Алане.

Умро је природном смрћу 161. године у етрурском граду Лорију (Лориум), удаљеном неких 18 км од града Рима. Његово тело положено је у Хадријанов маузолеј (данас Цастел Сант'Ангело), у његову част посвећен му је стуб на Марсовом пољу, а храм који је 141. године дао изградити на форуму посвећен је цару и његовој раније умрлој жени Фаустини. Био је без оклевања деификован одлуком сената, а на власт су заједно ступили његови посинци Марко Аурелије и Луције Вер.

Претходник:	Римски цар 138. - 161.	Насљедник:
Хадријан 117. - 138.		Марко Аурелије 161. - 180.