Zimska salata od crne rotkve

Nadomak sela Ostrovo

20-ak kilometra od Požarevca, kraj Kostolca, nalazi se selo Ostrovo od oko 1.000 stanovnika. Od prvog susreta sam oduševljenja idiličnim izgledom, mirom i čistoćom sela. Tamo žive naši dobri prijatelji, kojima često odlazimo u posetu.
Selo je meni interesantno i po tome što se nekada tu široki Dunav mogao prehodati i stići u Banat, a tokom drugog svetskog rata, 1942.godine, Nemci su podigli termoelektranu Kostolac, koja je i danas u funkciji.
Inače najpoznatija kuvarica Ostrova se zvala Rica Janković (udata za gospodina Tomasa Borna) i svi bolji Ostrovski recepti potiču baš iz njene kuhinje!

Prvi novogodišnji dan smo proveli sa našim prijateljima u Ostrovu i dok smo uživali u Spomenkinoj i Mitinoj bogatoj domaćoj trpezi, ženski deo društva je pričao, a o čemu drugom, no o receptima! Slave i dočeci su iza nas, tako da je bilo obilje recepata za priču, a meni je najinteresantiji bio ovaj Spomenkin, za okrepljujuću i zdravu salatu koju ona pamti još sa Slavskih trpeza detinjstva. Ja sam zabeližila njezin recept i nakon par dana napravila i servirala salatu kao predjelo, uz domaću proju.

Za salatu je potrebna jedna okrugla crna repa (veličina muške šake) i dva struka praziluka. Povrće se opere, rotva oljušti, praziluku odseče koren i odvije prvi sloj koji ga obavija i sve se sitno narenda. Dodaju se četiri supene kašike mlevenih oraha, malo morske soli, jabučnog sirćeta i bućinog (bundevinog) nerafinisanog ulja. Dobro se promeša i servira!

Zeleni namaz

Ovo je skroz jednostavan i nekome možda uobičajen namaz, ali ja sam toliko zadovoljna novim i jednostavnim otkrićem da ga moram podeliti sa vama!

Neki dan sam napravila spanać na uobičajeni način: ugrejala sam 3 supene kašike nerafinisanog suncokretovog ulja, dodala punu kašiku integralnog brašna i tri čena sitno seckanog belog luka, dodala 250-gramsko pakovanje zamrznutih briketa spanaća, dodala malo sojinog mleka (ne volim da je retko), začinila sa malo morske soli i aleve paprike i kuvala do otapanja spanaća.
Nisamo neki obožavaoci spanaća i pojelo se koliko se pojelo, a ostatak sam stavila u frižider. Uveče, razmišljajući šta bih namazala na hleb, uzmem činiju sa spanaćem koji se u frižideru stvrdnuo poput paštete - namažem ga na integralni hleb - i oduševim se ukusom!
Svakako ću to zadržati kao ideju za zgodne sendviče sa kvalitetnim integralnim hlebom, prilikom nekog narednog posluženja!
Naravno, ovakav namaz može potrajati nekoliko dana u frižideru.

"Ajme, koliko nas je!" - januar 2011. - Tema

Drage moje, dragi moji!

Osobita mi je čast biti vašom domaćicom ovoga meseca, zahvaljujući izboru našeg decembarskog odličnog domaćina Zorana, kojeg je taj, ne mali posao, zatekao u periodu kada svi slave ili odmaraju.

Pre svega, želim da Vam čestitam Novu 2011, da poželim Vama i Vašim bližnjima sve najbolje, kako na privatnom, tako i na poslovnom planu: puno zdravlja, sreće, uspeha, ljubavi i veselja i svega što Vam treba i što želite! 

Blog "Mlin naš nasušni" imam nepunih godinu dana, a igricu "Ajme, koliko nas je" otkrila sam pre tri meseca, od kada i učestvujem u njoj. Inače, igra je započeta u avgustu 2008, na inicijativu food blogerke Snježane sa bloga Dalmacija Under Down.
"Ajme, koliko nas je" jeste igrica, ali verujem da nije zamišljena kao igra na sreću (prema kojima gajim duboki prezir). Iz tog razloga, neću izvlačiti nagrađene iz bubnja, svesna da će biti teško odlučiti se između svih primljenih recepata. Smatram da nagrađeni trebaju biti izabrani po sudu domaćina, te da je uloga domaćina upravo u tome. U suprotnom, hajde da napravimo kompjuterski programčić, pa neka nas on izvlači! Slažete se? Ako ne, pišite o tome i ja ću se povinovati sudu većine.
Naravno, ni na koji način ne želim umanjiti vrednost prethodno nagrađenih, jer ipak, igrom slučaja, zaista i zaslužuju osvojeno, na čemu im još jednom čestitam!
Pozivam i sve nove blogerice da nam se pridruže i da pokažemo svetu: Ajmeeeeee, koliko nas je!

Dosadašnje mesečne teme ove igrice su bile: cimet, đumbir, naranča, integralno brašno i pšenica, suvo voće, ljute paprike, čokolada, pirinač, maslina, bundeva, zelje/kupus, jabuka, sir, agrumi, kafa, orašasti plodovi i sjemenke, ananas, tikvice, kukuruz, pasulj i sočivo, gljive/pečurke i prošlomesečna tema - šargarepa/mrkva i paškanat/pastrnjak.

A ja, vaša domaćica za mesec januar, za temu odlučila sam - snežno beli... kokos!
Verujem da ćete me zasuti prekrasnim receptima, a sigurna sam da to neće biti samo kolači! Znam da će nekima od Vas ovo biti poseban izazov za ukusna, neobična i egzotična jela!

Svoje recepte mi šaljite na e-mail:

sandramilox@gmail.com
a potvrda da sam primila Vaš mail će biti povratna poruka sa moje adrese!

I za kraj, kratko podsećanje: kokosov orah je plod drveta kokosove palme visine 25-30 metara; uspeva u tropskim krajevima. Ime potiče od grčke reči coco što znači zrno, plod (izvor: Wikipedia). Kokosova palma i njezin plod ima višenamensku korist za čoveka, jer se koristi za hranu, piće, ali i za izradu odeće, kozmetike, građevinskog materijala, nameštaja i kao sirovina za mnogobrojne proizvode u savremenoj svetskoj industriji.
U ishrani koristimo plod kokosa i prerađevine od istog. Tako koristimo kokosovo brašno (rendano kokosovo meso), pahuljice, mleko (kokosovo meso pomešano sa vodom, izblendovano i proceđeno kroz gazu), ulje (palminog lista), i maslac.
Naravno, kokosov orah sadrži i značajne količine vitamina i minerala, ali i zasićenih masnih kiselina koje podižu nivo holesterola, što verovatno nije toliko značajno, obzirom na ređe (povremeno) korišćenje malih količina u ishrani. Interesantno je da je naučno dokazano da taj negativni učinak vezan za holesterol - kod vegetarijanaca izostaje.
Iz svega proučenog na temu kokosa, zaključujem da je dobro koristiti kokosovo mleko povremeno u ishrani, jer je nisko alkalno, tj. smanjuje "kiselost" organizma, a samim tim povećavaju se odbrambene snage našeg organizma.

Još jednom, sve najbolje u Novoj 2011. uz meni dragu i simpatičnu, davno snimljenu fotografiju!

Naš minijaturni šnaucer Gary kojeg se sa radošću sećamo. Odavno je u psećem raju.

Jojine projice

Pregledavajući "nadzornu ploču" uz jutarnju kaficu, polako već ostajući bez ideje "šta ćemo danas da jedemo"... nakon svih ovih prazničnih ludorija u mojoj kuhinji... zaintrigirala me jednostavna varijanta projice. I sama imam sto varijanti istih, a sa poslednjeg putovanja donela sam (poklon najdražih) preslatke silikonske kalupčiće koji samo čekaju da se upotrebe. Eto prilike!
Recept nisam menjala, jedino sam, jer u frižideru nisam imala ništa od predloženog, stavila neutralnu pavlaku za kuvanje (umesto jogurta). I naravno, koristila sam kukuruzno integralno brašno, morsku so i nerafinisano suncokretovo ulje (jer ne koristim rafinisane proizvode), a umesto praška za pecivo koristim sodu bikarbonu. Susama nisam imala, a baš ga volim u kombinaciji sa kukuruznim brašnom. Ništa zato, projice su odlične! Hvala Jovani na brzom i ukusnom receptu!

Link ka originalnom receptu je naveden, a moj kratak postupak je sledeći:
U plastičnoj posudi izmešala sam sledeće sastojke, mera je šolja od 2 dcl: 2 šolje neprosejanog integralnog kukuruznog brašna, 1 šolja prosejanog integralnog pšeničnog brašna, 1 šolja neutralne pavlake ili gustog jogurta (probala sam obe varijante, odlično), 1 razmućeno domaće jaje, 1/2 šolje nerafinisanog suncokretovog ulja, zaravnjena kafena kašika sode bikarbone, kafena kašika morske soli i malo sitno seckanog peršun lista. Drvenom kašikom sam sve izmešala, napunila u 12 mafin-modli i pekla u prethodno zagrejanoj pećnici 20-ak minuta na 200 stepeni.