Marcelo Damiani
Gusarski brod presto je pred mojom kućom. Mornari
su bacili sidro na stablo od susijeda i polozili su se pod dužini ulice
gledajući na prijed bezdušno. Malo zatim sišao je kapetan i kucao je na moja
vrata; otvorim, on ušao bez govora i nagnijo se nad porušeni bar od kawboya. “Vi
ste pisac, ne?” odgovorijo nepoznati jezikom; za srećom odgovorili smo i stim
kniževnia jezikom. “Ni sam guioništa”, odgovorijo je.
“Isto je”, kaze “trebamo nekoga za vekijom imaginacijom”. “Kritičari kažu da ja
neman nieta”, naglasijo je. “Dobro”, mrmljao je zamišljen, “ovo je dobar znak”.
Promislijo je i popije čašu whisky, sta bilo tu: “Pogleda ome nismo našli jednu
dobru aventuru, već godinama nitko nam neda mijesta u svojoj povjesti, kažu da
ne vredimo za ništa, jer smo izvani mode... I odlučili smo imati vašega
vlastitoga pisca”. Jedino što je falilo mislimo sam problem gusarski radio drzavanj.
“Stvari od aventure ni je moja
specifičnost”, rekao je. “To
nas ne zanima, ni je važno”, promrmljao, “metnimoga ruda on hoće”. Digao se
naglo na noge, i okrenijo se prama vratima i dodac: “Dajtemu vremena tijedan
dana, i ne usuditese da nas dva pisca su pokušaj, i vise bdmogo pisali više”. I otišao je.
Prijevod: Myrna Katherine Darda
Korekcija: Jozo Ivkovic.
